Светски ниво медицинске услуге, 24-часовно радно време, педесет запослених, стотину сталних еминентних консултаната – све то у општој приватној болници Бел Медик

У задивљујуће организованој приватној општој болници Бел Медик (Bel Medic), у пријатном, хуманизованом амбијенту, окружени насмејаним особљем, дошли смо поводом награде Удружења пословних жена Србије коју је др Јасмина Кнежевић поделила са предузетницом из Новог Пазара Бехџидом Дустинац. Награда “Цвет успеха за жену змаја” додељена им је у категорији „Најевропскија фирма“.Београду,На фасади прелепе троспратнице, у Улици Косте Јовановића 87, смештеној преко пута стадиона Црвене звезде, на табли је записано да су оснивачи Опште болнице брачни пар: др Јасмина и Милан Кнежевић.
Из приче која следи сазнали смо да је иницијаторка Бел Медика, даровита предузетница, жена са непресушном енергијом за акцију у здравству и његову организацију, др Јасмина, директорка болнице. Са дипломом Медицинског факултета у Београду, специјалиста за педијатрију, ова данас угледна власница три приватне здравствене институције, имала је почетком деведесетих година могућности да напредује у професионалној каријери као заменица директора Дечје болнице „Др Драгиша Мишовић“. Незадовољна системском организацијом коју није могла да мења, одлучила је да, упркос великој кризи и општем хаосу и ратовима на просторима бивше СФРЈ, покрене приватну праксу. Данас се тих времена и својих ризичних потеза сећа са осмехом.

Шокантна одлука

Моји родитељи, такође лекари, били су шокирани кад сам их обавестила да напуштам сигуран посао у државној болници, уверени да ће се моја иницијатива завршити породичном катастрофом, пошто нисмо имали новца за финансирање приватне ординације, нити су 1994. и 1995. године постојале могућности за добијање кредита. Одазвала сам се на оглас да делим чекаоницу са стоматологом у малом стану. Тако је почела моја приватна пракса са троје запослених. Одмах сам увела 24-часовни рад, а брига о пацијентима није се завршила њиховим прегледом. Свакодневно смо били у контакту са родитељима малих пацијената и пратили њихово оздрављење. Осим тога, на основу симптома одређивали бисмо ког специјалисту да позовемо, јер сам по сваку цену настојала да избегнем грешке у дијагностицирању.