Banke su i zbog značajno pooštrenih regulacija u pogledu kapitalnih zahteva i likvidnosti danas znatno pripremljenije. Za razliku od 2008. godine, sada smo svuda videli veoma brze reakcije i fiskalne i monetarne politike. Sve ono što je direktno pomoglo našim klijentima – građanima i privredi, na posredan način je pomoglo i bankama
Zoran Petrović: Akvizicije su neophodne
ako želite veće tržišno učešće
Na bankarskom tržištu poslednjih nekoliko godina vrlo često su se mešale karte. Nekoliko velikih banaka preuzelo je manje, a poslednje “ukrupnjavanje” dogodilo se nedavno kada je Rajfajzen banka u Srbiji kupila lokalni ogranak Kredi agrikol banke. Da li je ovo kraj konsolidacije bankarskog tržišta ili sitni igrači više nemaju perspektivu? Šta se događa na listi top pet banaka i kako izgleda utakmica ko će ostati u vrhu? Zašto gotovo da nema velike banke koja nešto nije “pazarila” – neka su od pitanja na koje smo odgovore potražili od Zorana Petrovića, predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke u Srbiji.
• Da li se na srpskom bankarskom tržištu trenutno odvija bankarska “igra prestola”?
– Pa, dobro, ne bih proces konsolidacije baš tako “krstio”. Ono što je problem za određeni broj igrača, jeste veoma nisko tržišno učešće u uslovima konstantnog pritiska na prihode od kamate, koji uobičajeno u komercijalnim bankama dostižu 60 do 70 odsto ukupnih prihoda, uz veliki broj konkurenata. Do pred kraj 2013. godine, dinarska referentna kamatna stopa je bila dvocifrena, što je uljuljkalo mnoge. Sa druge strane, imate pritisak na troškove. Morate da investirate značajno ako želite da ponudite klijentima najbolje korisničko iskustvo.
• Kakva je Vaša procena, hoćemo li biti svedoci daljeg ukrupnjavanja bankarskog tržišta u Srbiji?
– Verujem da će se taj proces i dalje nastaviti. Veličina je bitna. Zato je loša perspektiva za one sa niskim tržišnim učešćem.
• Dugo ste u bankarskom sektoru, da li je za taj biznis bolji organski rast ili rast preko akvizicija?
– U top pet banaka kod nas nema više niti jedne koja u nekom trenutku nije posegnula za akvizicijom.
• Da li je bankarski sektor kroz ovu kovid krizu prošao bezbolnije nego kroz prethodnu krizu 2008. godine?
– Iz prethodne krize se naučilo mnogo i u svetu i kod nas. Banke su i zbog značajno pooštrenih regulacija u pogledu kapitalnih zahteva i likvidnosti danas znatno pripremljenije. Za razliku od 2008. godine, sada smo svuda videli veoma brze reakcije i fiskalne i monetarne politike. Sve ono što je direktno pomoglo našim klijentima – građanima i privredi, na posredan način je pomoglo i bankama.
Foto: Raiffeisen bank
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- KAKO NIS DIGITALIZUJE I BENZINSKE STANICE: Pet miliona litara goriva za godinu dana, putem aplikacije „Drive.Go“
- U SRBIJI SU NASTALI NEKI OD NAJVEĆIH REGIONALNIH BRENDOVA: Globalna lokalizacija svetske privrede
- ZA NEPOSREDAN PRISTUP SISTEMU ELEKTRONSKIH FAKTURA OMOGUĆENA SU DVA TEHNIČKA REŠENJA: Kako će startovati elektronske fakture
- BANCA INTESA LANSIRALA MASTERCARD PLATINUM: Kartica za ceo svet
- RAST PRODAJE PROIZVODA SA ŽIGOM „ČUVARKUĆA“ I DO 40 ODSTO: Potrošači prepoznali domaći kvalitet
- AKSIOS, VINO VRANAC SA KONTROLISANIM GEOGRAFSKIM POREKLOM IZ PODGORIČKE VINARIJE PLANTAŽE, KAO POSEBNA SERIJA URAĐEN JE U 1.500 BOCA: Aksios vranac, neraskidivi sastojak pravoslavne duhovnosti
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. oktobra 2021.
