Pored nekih domaćih banaka sa većinskim stranim vlasništvom i brokerskih kuća, ima i slovenačkih i hrvatskih investitora zainteresovanih za osnivanje fondova

Očekujem da će Rajfajzen banka, kao stopostotni osnivač društva za upravljanje investicionim fondom, do kraja ovog kvartala dobiti licencu i da ćemo, posle osnivanja dobrovoljnog penzijskog fonda, startovati i sa radom investicionog fonda, kaže za Magazin Biznis Zoran Petrović, član Izvršnog odbora Rajfajzen banke.

Slažući se sa ocenom da se sa donošenjem Zakona o investicionim fondovima kasnilo u odnosu na zemlje u okruženju, Petrović ocenjuje da su i podzakonska akta doneta pred sam početak njegove primene.

– Komisiji za hartije od vrednosti, u čijoj je nadležnosti donošenje propisa za sprovođenje ovog zakona naprosto je trebalo malo više vremena da završi posao i zbog toga što je reč o potpuno novoj materiji, kako za regulatore tako i za buduće učesnike. Sredinom decembra smo dobili i ta akta i sada je stvoren zakonski okvir za rad investicionih fondova na našem tržištu.

Što se tiče Rajfajzen banke, mi smo još od marta-aprila prošle godine počeli sa pripremama za osnivanje fonda. Oformili smo nukleus tima koji je sačinio studiju izvodljivosti. Po usvajanju studije od strane borda direktora krenuli smo u njenu implementaciju. „Teren“ je pripremljen i čekali smo da vidimo samo šta će nam doneti podzakonska akta. Naravno, nije sve gotovo, ima tu još posla da se završi, od kadrovske do informatičke prirode.

Mi ćemo se truditi da primenimo bogato znanje koje u ovoj vrsti posla postoji u našoj grupi, poštujući regulatorni okvir. Napomenuo bih da Raiffeisen Capital Management upravlja imovinom od preko 42 milijarde evra.

Prema iskustvima drugih zemalja, za tržište kakvo je naše, optimalan broj investicionih fondova je sedam do deset. Kakvu konkurenciju očekujete?

– Mislim da će konkurencija biti žestoka. Mislim da je podneto već nekoliko zahteva za dobijanje dozvole za rad društava za upravljanje ili će to uskoro biti, tako da bi do kraja ove godine na našem tržištu moglo da se nađe između pet i deset investicionih fondova. Kakvih i kako će oni raditi, ostaje da se vidi. Znam samo da pored nekih domaćih banaka sa većinskim stranim vlasništvom i brokerskih kuća ima i slovenačkih i hrvatskih investitora, zainteresovanih za osnivanje fondova. Lako bi moglo da se dogodi da osim dva-tri društva, osnivači ostalih budu van sfere bankarstva a da li će među njima biti i nekih domaćih kompanija, zaista ne znam. Broj ljudi koje morate zaposliti (računovođa, interni revizor…) a time i fiksni troškovi koji su nametnuti od strane zakonodavca, u koje spada i to da po jednom fondu mora da postoji po jedan portfolio menadžer, što nije iskustvo iz sveta, u startu predstavljaju određeno ograničenje za razvoj ovog biznisa.

Na koju vrstu fonda se odlučila Rajfajzen banka?

– Najverovatnije ćemo krenuti sa fondom koji će nositi nešto viši rizik, mada je uobičajeno, bar tako pokazuje iskustvo zemalja u tranziciji, da se krene sa novčanim fondovima, pa da se tek onda ide sa fondovima rasta, odnosno akcija. Ali, mislim da je u Srbiji upravo pravi trenutak da krenemo drugačije i da će slično razmišljati i drugi.

Opširnije u štampanom izdanju