Политички ризици биће високи у 2008. а они се одмах уграђују у инвестиционе одлуке, што може да има директне последице на економију и на дешавања на берзи

Политички ризици у 2008. години биће најозбиљнија препрека и искушење за економију Србије. То ће се у још већој мери одразити и на дешавања на Београдској берзи јер је тржиште акција, по природи, најосетљивије на ризике. Силазни тренд, који је дубљи него што би требало да буде због утицаја финансијске кризе на међународном плану и дешавања у региону, делом је последица и политичке неизвесности и нестабилности – каже у интервјуу за Економетар др Зоран Јеремић, професор на Универзитету Сингидунум и на Факултету за финансије, економију и администрацију (ФЕФА). Био је и директор Београдске берзе, а управо је објавио публикацију „Тржиште акција у Србији – 50 изабраних”.

– У Србији су се током прошле године појавили први домаћи институционални инвеститори, инвестициони и пензиони фондови и прве фирме на званичном листингу Београдске берзе. Иако се то десило са великим закашњењем, тиме су створени услови да се фактички крене даље и у другим сегментима, важним за финансијско тржиште. На развијеним тржиштима саставни део тог укупног амбијента су и публикације оваквог типа које улазе у анализу конкретних компанија. Сматрао сам да је време да и у Србији постоје таква истраживања, а идеја је да се она најпре издају годишње а затим и квартално. Публикација је намењена свима који се баве инвестирањем на финансијском тржишту, како би померила фокус ка стручним знањима потребним за анализу акција. Јер, инвестирање на берзи не треба да буде посматрано као неки вид игара на срећу, на шта се своди ако се ослањате само на површне информације, па је намера публикације да пружи адекватне анализе и информације потребне за доношење инвестиционих одлука о улагању у акције.

Приватизација НИС-а

– Најатрактивнија компанија у Србији, од чије ће приватизације директно зависити и развој тржишта акција, јесте НИС. Када већ није прихваћен модел фазне приватизације, који је несумњиво најбољи и за развој тржишта капитала, остаје опција да се НИС прода по тендерској процедури која је примењена код МОБТЕЛ-а. То би омогућило максимизирање цене и отклонило сумње и ризике погрешних процена. Гасни аранжман је, несумњиво, од великог значаја за Србију али би га требало одвојити од приватизације НИС-а. Као параметар треба узети аранжмане које су направиле околне земље. Једино тако је могуће направити транспарентан, фер аранжман – каже др Јеремић.

– Ово истраживање је показало да, са становишта берзе, ми немамо довољно квалитетних компанија, које би дугорочно могле бити занимљиве за потенцијалне инвеститоре. Такве компаније би морале да задовоље читав низ врло различитих критеријума. А то опет потврђује оно што се код нас често понавља, да је тржиште акција још увек плитко и у развоју. Томе бих додао још једну специфичност – постоји доста оштра сегментација између оног дела тржишта које је на континуираном трговању и аукцијске трговине методом преовлађујуће цене. Показало се да су фирме са аукцијским трговањем мање осетљиве на политичке ризике и неке друге потресе из једноставног разлога што се ради углавном о власничкој консолидацији и ту се још увек одиграва утакмица за преузимање контроле власништва. Код тзв. континуираног трговања, које је иначе боље и погодније за берзу, већа је осетљивост на ризике – између осталог и због присутности страних портфолио инвеститора. Инвеститори су ту углавном да би покушали да зараде на акцијама а свака турбуленција одражава се на њихову цену. Укупно гледано, домаће тржиште акција може се оценити као врло турбулентно и ризично. Кад се на ово тржиште буду изнеле акције великих компанија, јавних предузећа, тада ће оно бити знатно мање осетљиво на потресе, прошириће се, продубити и стабилизовати. То ће омогућити и развој институционалних инвеститора, домаћих инвестиционих и пензионих фондова.

Опширније у штампаном издању