Počeli smo da ulažemo u proizvodnju u Srbiji tokom prošlih sedam-osam godina tranzicije, a nisam mogao ni da pretpostavim da će politički element ovoliko uticati na tekući ekonomski život
Ugledni i uspešni srpski biznismen Zoran Drakulić, predsednik kompanije Ist point, u intervjuu Magazinu Biznis, naglašava „da naš put ka Evropi nema alternative, jer samo kretanje u tom pravcu omogućava sigurnost investitorima, ali i pristup mnogim fondovima Evropske unije“. Sa gospodinom Drakulićem razgovarali smo o brojnim temama: hoće li ekonomija ponovo „ustuknuti“ pred politikom, o privrednom ambijentu u Srbiji, o ambicioznim planovima Ist pointa koji se realizuju i u ovakvim, izuzetno teškim okolnostima…
Pred nama su vanredni parlamentarni izbori. Hoće li život – i ekonomski – morati da čeka da protutnji i ova politička kampanja?– Upravo u trenutku kada se svetska ekonomija nalazi u krizi, a kada je Srbiji relativno dobro išlo, s obzirom na investicije u prošloj i pretprošloj godini, i na najave za ovu godinu, vraćamo se na početak. Neizvesnost ponovo kuca na naša vrata – sve će da stane! Naravno, ne u bukvalnom smislu, ali svi oni procesi koji su započeti biće usporeni. Investitori su, uvek, najosetljiviji na politička zbivanja u zemlji.
Zaplet oko JRB-a
Upravo u vreme dok smo obavljali intervju sa gospodinom Drakulićem, 11. marta u Beogradu, u dnevnoj štampi je objavljena informacija da je predviđeno potpisivanje ugovora sa konzorcijumom “Palmali Shipping S.A.” 15. marta, u vezi sa kupovinom Jugoslovenskog rečnog brodarstva, iako na prigovor koji je kompanija Ist Point uputila Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, o zakonitosti sprovedenog postupka javnog tendera radi prodaje 70 odsto društvenog kapitala JRB, u Ist Point nije stigao nikakav odgovor.
Tim povodom, kompanija Ist Point je iznela sledeće činjenice:
„Konzorcijum „Palmali Shipping S.A.“, koji je učestvovao na javnom tenderu, čine „Palmali Shipping S.A.“, off-shore kompanija sa karipskog ostrva Nevis, sa učešćem od 99 odsto i „Palmali Holding Company Limited“, Malta, sa učešćem od jedan odsto. Kao i u sličnim entitetima, namenski osnovanim u formi off-shore kompanija, u „Palmali Shipping S.A.“, Nevis (lider konzorcijuma) funkciju vlasnika, direktora i sekretara vrši isto lice, a kompanija nije poreski obveznik, nema poreski broj i nema obavezu da sastavlja godišnji bilans, niti da ga podnosi na reviziju. Stoga off-shore kompanija „Palmali Shipping S.A.“ nije mogla da, u skladu sa Uputstvom za ponuđače, dostavi potvrdu o dodeljenom poreskom identifikacionom broju (PIB), a nije saopštila ni razlog tog propusta. Umesto bilansa, regularno oditovanih u zemlji u kojoj se nalazi njegovo sedište, lider konzorcijuma dostavio je bilanse koje je overio revizor iz Istanbula (Turska). Umesto da, saglasno Uputstvu za ponuđače, dostavi izvode iz komercijalne i finansijske dokumentacije kojima dokazuje da ispunjava tenderske uslove bavljenja delatnošću saobraćaja unutrašnjim vodenim putevima, konzorcijum „Palmali“ je dostavio samo tri kopije faktura (po jednu za svaku relevantnu godinu), pri čemu se faktura iz 2004. godine odnosi na brod „Anota“ koji od 2002. godine nije registrovan i ne plovi pod tim imenom.
Imajući u vidu značaj i svrhu privatizacije AD Jugoslovensko rečno brodarstvo, Beograd, smatramo da je trebalo, na osnovu člana 16a Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom, ponudu konzorcijuma „Palmali Shipping S.A.“ oglasiti nevažećom.“
U našem slučaju, izbor je bio samo jedan – raspisivanje izbora. Lično, mislim da naš put ka Evropi nema alternative. To ne znači da ćemo se mi, koliko sutra, pridružiti Evropskoj uniji, ali put koji vodi u tom pravcu omogućava, s jedne strane, sigurnost investitorima u Srbiji, a sa druge, i pristup mnogim fondovima Evropske unije koji su značajni u ovom trenutku ekonomskog razvoja Srbije. Da li ćemo mi ući u EU za četiri ili za deset godina – to, po meni, nije najvažnije pitanje. Zagovornik sam teze da mi, možda i ne bi trebalo prebrzo da idemo u EU, jer i to ima određenih prednosti koje treba da iskoristimo. Istovremeno, treba da koristimo i sve druge investitore, poput Rusije, ali ne na način na koji smo to započeli.
Opširnije u štampanom izdanju
