На самообразовању ради онај који воли свој посао и има амбицију да се припреми за што боље напредовање у својој струци
Многе ствари које напредан пословни човек мора данас да зна, не уче се у школама или на универзитетима већ се стичу тек у стварном пословном животу. Људи који су тек касније морали да надокнаде више школовање, пошто га нису добили у младости, бавили су се студијама које су могле бити корисне у њиховој пословној каријери посвећујући се тим студијама озбиљно и савесно.
Моје искуство говори да су се такви људи развили у предузимљивије и напредније раднике и шефове и имали више успеха него они који су веровали да су на универзитету научили све што им треба и због тога употребљавали своје радно време на начин који није баш био подесан да усаврши њихове способности за стручан рад. Човек који своје знање и способности, највећим делом, стиче самообразовањем, може се скоро увек чврсто поуздати у то да ће стећи боље образовање и много пре бити у могућности да га корисно примени, него онај коме је образовање такорећи силом уливено и који, стога, никад није увидео како је важно да га практично искористи. Наравно, увек и без изузетка, на самообразовању ради онај који воли свој посао и има амбицију да се припреми за што боље напредовање у својој струци.
Често ми чини велико задовољство да разлику између чисто теоријског знања и оног знања које се стиче у школи искуства, илуструјем једним догађајем који је испричао Едисон. Неки млад дипломирани студент, прави феномен, ступи као асистент код Едисона и буде запослен у лабораторији. Али, из неког необјашњивог разлога никад није могао да у пракси искористи, како ваља, своје сјајно теоријско знање. С друге стране, његово арогантно понашање није баш доприносило да га колеге заволе.
Едисон је видео убрзо у чему је ствар. Једног дана пружи ученом господину једну електричну сијалицу и замоли га да тачно израчуна њену запремину. Учени млади господин борио се неколико дана са овим проблемом. Најзад донесе Едисону одговор. Едисон баци само један поглед на његово решење и одговори мирно да је резултат погрешан. Господин ”академичар” био је, наравно, тврдо уверен да је његов резултат тачан. На то Едисон узе сасвим мирно сијалицу у једну руку а другом одломи врх. Затим напуни сијалицу водом, измери воду и доби за шездесет секунди апсолутно коректан резултат. Дипломирани студент морао је тада признати да сва његова компликована рачунања нису могла да му дају тачно решење. Кад баш говорим о Едисону, пада ми на памет једна врло мудра изрека која, како се прича, потиче од њега. Наиме, геније се састоји од 99 одсто зноја, а само од један одсто божанске искре – инспирације.
Ни ја лично немам много поверења у такозване рођене геније. Дајте ми човека који је вољан да ради онолико колико његов задатак захтева, да искористи своје слободно време ради богаћења свога знања, и који се ревносно труди да ради напорније, не само рукама већ и главом, него његов сусед, онда имам човека који много више вреди него такозвани геније који не сматра за потребно да ручним или умним радом проспе толико зноја.
