Pandemija COVID-19 je svojom snagom, zahvatanjem velikog procenta stanovnika svih zemalja sveta i visokom smrtnošću, izazvala široko rasprostranjenu zebnju, osećanje nemoći i strah.
autor teksta: dr Milan Stanojković, v.d. direktora Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti u Gornjoj Toponici
Sve učestalije žalbe na napetost, osećanje straha, nesanicu, neraspoloženje i otežano funkcionisanje u svakodnevnim aktivnostima, kod mnogih su poprimile razmere anksioznih ili depresivnih poremećaja, koji zahtevaju stručnu pomoć. Dugo trajanje krize i svakodnevna izloženost lošim vestima su posebno nepovoljni, jer ne ostavljaju mogućnost spontanog oporavka. S druge strane, preopterećenost zdravstvenog sistema i usmerenost raspoloživih sredstava na pružanje pomoći obolelima od COVID-19, neminovno su smanjili dostupnost službi za mentalno zdravlje.
Kao jedno od rešenja nametnulo se otvaranje SOS telefonskih linija, koje bi u slučaju krize omogućile kontakt sa psihijatrom, psihologom ili drugom stručnom osobom i davanje saveta ili predloga rešenja osobi koja ima probleme s kojima sama ne može da se izbori. Srećom, kod osoba sa lakšim oblicima anksiozno-depresivnog poremećaja u sklopu poremećaja prilagođavanja na kriznu situaciju, ovakva pomoć može biti dovoljna i to postojanje SOS linija čini dragocenim.
Međutim, vrlo često je adekvatno rešenje nemoguće ponuditi u telefonskom razgovoru, a iz mnogih razloga ljudi se ne osećaju prijatno ako su prinuđeni da pomoć potraže u psihijatrijskoj bolnici. Zato se poslednjih meseci u javnosti sve više pominje potreba za otvaranjem „Savetovališta za metalno zdravlje“, a ta ideja, koja se nametnula u uslovima pandemije, zapravo je u osnovi ideje o zaštiti mentalnog zdravlja u zajednici. Ovaj koncept je prihvaćen i nedavno usvojenim Programom za zaštitu mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2019-2026.
Za razliku od koncepta klasične psihijatrije koji se bazira na bolničkom lečenju, zaštita mentalnog zdravlja u zajednici podrazumeva otvaranje Centara za mentalno zdravlje odgovornih za brigu o mentalnom zdravlju stanovnika koji na toj teritoriji žive. Obično je jedan centar odgovoran za 50-70.000 ljudi.
Mada će budući Centri za mentalno zdravlje biti organizacione jedinice već postojećih psihijatrijskih službi, oni se neće nalaziti u bolničkom ambijentu, a samim tim će biti dostupniji i obraćanje za pomoć će nositi manji rizik od osude okoline. Upravo će otvaranje Centara za mentalno zdravlje odgovoriti na potrebu za savetovalištima, ali i za širokom paletom usluga i terapijskih procedura. Posebno je važno što će multidisciplinarni timovi Centara za mentalno zdravlje biti osposobljeni da kreiraju individualne planove tretmana, koji podrazumevaju potpuno drugačiji pristup svakom korisniku usluga uz uvažavanje ne samo dijagnoze, već i posebnosti svake osobe – njenih sposobnosti, želja, obrazovanja, porodičnog i socijalnog statusa… To znači da će teškim slučajevima moći da se obezbede i kućne posete, a u samom Centru individualna i grupna psihoterapija, radna terapija, škole životnih i socijalnih veština, grupe samopomoći ili udruženja korisnika.
Jasno je da bi postojanje ovakvih Centara za zaštitu mentalnog zdravlja u vanbolničkoj sredini, moglo značajno da pomogne onima čije je mentalno zdravlje narušeno u uslovima ozbiljne društvene krize izazvane pandemijom. Naravno, Centri za mentalno zdravlje imaju izuzetno važnu ulogu i u periodima kada se život u zajednici odvija stabilno, bez posebnih potresa. Oni bi bili odgovorni za zaštitu mentalnog zdravlja zajednice, a imali bi posebnu ulogu u obezbeđivanju terapijskog kontinuiteta u vanbolničkim uslovima i održavanja oporavka od bolesti i posle otpusta iz bolnice. Takav oblik tretmana, uz pomenute individualne planove lečenje, omogućio bi povratak u zajednicu mnogih pacijenata koji su godinama u psihijatrijskim bolnicama ili smešteni u domove.
Do sada je u Srbiji otvoreno samo pet Centara za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici, a kriza kroz koju prolazimo nas je grubo podsetila koliko je njihovo postojanje važno i koliko je neophodno da psihijatrijsku reformu definisanu nacionalnim Programom za zaštitu mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2019-2026 što pre realizujemo.
