БИВШИ ДИРЕКТОР СУРДУЛИЧКОГ ПРЕДУЗЕЋА „ВЛАСИНА ПРОДУКТ“ ПРАВИ „ЗЛАТНИ АЈВАР“: Кисели купус исплативији од џемова

Агроном Добривоје Станисављевић у родној Јелашници узгаја малину, вишњу, аронију, паприку… Плодове прерађује у готове производе које продаје на београдским пијацама. Припремао се за сточарство, а посветио се воћарству и повртарству

Добривоје Станисављевић на једној од београдских пијаца

Власник Пољопривредног газдинства „Станисављевић“, Добривоје Станисављевић из Јелашнице код Сурдулице, био је стипендиста сурдуличког предузећа „Власина продукт“, у којем је и почео да ради по завршетку студија. Као дипломирани инжењер пољопривреде је напредовао, па је стигао до функција техничког директора и директора производње. Када је предузеће приватизовано и поцепано на више делова, крајем деведесетих регистровао је пољопривредно газдинство и оформио економију у родној Јелашници. Иако му је специјалност сточарство, определио се за воћарску и повртарску производњу. Данас има вишегодишњи засад малине на педесетак ари, вишњу на шездесетак ари и аронију на четрдесетак ари. Такође се бави и повртарском производњом, у првом реду сади паприку на седамдесетак ари и прави специјалитет који је назвао „златни ајвар“. Како објашњава за наш лист, епитет „златни“ придодао је ајвару због квалитета и укуса, а не зато што у њему „има злата“, будући да постоје и намирнице које садрже прехрамбено злато. Управо за тај специјалитет добио је диплому на београдском сајму етно хране и пића 2018. године.

На свом имању изградио је систем за наводњавање „кап по кап“ из којег напаја малињак и паприку, која не може без воде, док је вишња, како каже, препуштена ћудима природе, будући да нема услова да наводњава и вишње. Када је реч о аронији, каже да је у почетку од ње много очекивао и посвећивао јој је озбиљну пажњу, али није постигао жељене резултате, па је полако запоставља. Пољопривредна производња је фабрика под отвореним небом и у великој мери зависи од природних услова, тако да се резултати разликују од године до године. Оквирно, убере пет до шест тона малине и четири до пет килограма по стаблу вишње која се простире на шездесетак ари.

Фото: www.srbijadans.com и лична архива

Опширније у штампаном издању


У овом броју још и …

  • ПРОЈЕКАТ ОТП БАНКЕ ЗА ИНОВАТИВНЕ ПОДУХВАТЕ: Генератор подстиче предузетнички дух
  • КРЕДИТНА ЛИНИЈА ЗА БОЉИ ПРИСТУП ФИНАНСИРАЊУ ПРИВАТНИХ ПРЕДУЗЕЋА: За МСП у Србији, преко Интезе 15 милиона евра од ЕБРД
  • Следећи број Економетра излази 7. априла 2020.
Podelite ovaj tekst: