Циљ TASQ жига је да повећа конкурентност, стандардизује квалитет и омогући нове промотивне продајне канале традиционалних прехрамбених производа које израђују мали произвођачи и пољопривредна газдинства
Петар Радић
Малим произвођачима традиционалних прехрамбених производа није лако да дођу до потрошача, посебно у градским срединама. Ове проблеме би требало да у Војводини и пограничном подручју Мађарске исправи пројекат из програма прекограничне сарадње Србија – Мађарска, под називом Традиционални и стандардни квалитет. Пројекат је реализован у оквиру Интеррег ИПА – ЦБЦ програма Мађарска – Србија под слоганом „Добри суседи стварају заједничку будућност“. Примена пројекта је почела у јулу 2018. године, а програм је окончан 31. октобра ове године. Каснило се четири месеца због пандемије.
Вредност пројекта је износила 414.754 евра, од којих је из ИПА фондова Европске уније обезбеђено 352.541 евро. Учесници у пројекту били су, са српске стране, Задружни савез Војводине – ЗСВ, Научни институт за прехрамбене технологије Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду – ФИНС, као носилац пројекта, те Факултет за економију и инжењерски менаџмент – ФИМЕК, такође из највећег града Војводине. Са мађарске стране, у реализацији су учествовали Еуротендер асоцијација и Удружење за регион Хомакхатсаг.
Резултат пројекта је платформа – продавница, коју мала предузећа и газдинства могу да користе за пласман робе и то са обе стране границе, као и жиг који гарантује квалитет. Сваки производ који се пласира на домаћем тржишту или у пограничном подручју, пролази контролу и добија ТАSQ жиг. Он важи годину дана, а током трајања пројекта ова услуга је за произвођаче била бесплатна. Контролу је радио ФИНС. Од пројекта се очекује да у будућности омогући малим пољопривредним газдинствима и занатским радњама да производе аутентичне производе који испуњавају стандарде за 21. век. То се односи на сигурност хране, нутритивни садржај, сензорску вредност, практичност, те утицаја на околину и одрживост производње. Све то треба испунити, а уз смањену употребу адитива.
О томе како је све замишљено учесници радо говоре. Петар Радић, саветник за производна питања у Задружном савезу Војводине, за Економетар објашњава зашто су се одлучили да уђу у пројекат са колегама из Мађарске:
– Ми у Панонској низији имамо сличне кухиње и готово исте прехрамбене навике, али и доста специфичности у сваком крају.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ПОБЕДНИЦИ ГEНEРATOР GAMECHANGER КОНКУРСА: Your Pet World и Зaнaтeриa најбољи дигитални пројекти
- КРАЉЕВИНА НОРВЕШКА ПОДРЖАВА ЗАПОШЉАВАЊЕ МЛАДИХ У СРБИЈИ: За седам пројеката 510 милиона евра
- ШТА ПОКАЗУЈЕ СПЕЦИЈАЛИЗОВАНО ИСТРАЖИВАЊЕ ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ – ЕУРОБАРОМЕТАР: Опоравак од короне грађани Србије и ЕУ очекују тек за три године
- ЧЛАНИЦЕ КОМОРСКОГ ИНВЕСТИЦИОНОГ ФОРУМА ПОЗВАЛЕ ВЛАДЕ РЕГИОНА: Успоставите “зелене линије” за брже кретање радника
- Следећи број Економетра излази 8. децембра 2020.
