Предузетништво жена, названо мотором економског развоја и конкурентности, иако равноправно, мало је мање једнако са мушким послеништвом у овој области

Свој прилог подстицању развоја „женског“ бизниса Привредна комора Београда дала је проглашењем 2008. године годином женског предузетништва. Оцењено као мотор економског развоја и конкурентности, оно је било и тема округлог стола, одржаног крајем маја, у присуству изузетно великог броја припадница лепшег пола које су и те како имале шта да чују и кажу на ову тему.

Колико су, када је реч о предузетништву, оне стале раме уз раме са мушкарцима тешко је протумачити егзактним подацима, али је чињеница да су храбро закорачиле у овај, некада типично мушки, посед и да сваком годином постижу све боље, чак импресивне, резултате. Оне теже да буду равноправне са својим колегама, али никако привилеговане, мада их на том трновитом путу чека безброј препрека, попут оне вечите дилеме чему дати предност: каријери или породици и материнству, које су бизнисмени у старту поштеђени.

Против стереотипа

Код Наде Момировић, сувласнице (са супругом) надалеко чувене „Моне“, такве дилеме није било. Ова успешна жена, управо проглашена пословном женом године, искористила је тада актуелне друштвене околности и пре 19 година покренула бизнис који ће је учинити обрасцем ефикасног и смисаоног пословања. Уз све напоре и искушења која су је вребала у пионирском послу, остварила се и као мајка чије су двоје деце на најбољем путу да се, образовани и обучени, укључе у породични бизнис.

О моделима и мерама за развој женског предузетништва у Европи, на округлом столу у Привредној комори Београда, говорила је Биргит Аренс, руководилац Женске мреже (Women Network) у Унији европских привредних комора. Она је изразила велико задовољство што присуствује скупу великог броја заинтересованих жена, али је пожелела да на оваквим састанцима седе и мушкарци, како би са својим сапутницама делили успех актуелног или будућег бизниса.

Жене-предузетници

Међу самосталним предузетницима у Србији трећину чине жене, али је само 16.000 предузећа у власништву, често фиктивном, жена. У 6.700 предузећа жене су директори, односно стратези пословања, менаџери. Студија Владе Србије показује да су само 27 жена власнице предузећа која запошљавају више од 50 радника.

Женска мрежа окупља 45 националних организација кроз 1.706 привредних комора. Њена је улога двострука: организује мрежу комора у земљама Европе и пружа подршку чланицама на њиховом бизнис путу. Улога Женске мреже је, заправо, лобирање, остваривање контаката са надлежним институцијама, проналажење пројеката који би били сврсисходни предузетницама. Она се, такође, бори за превазилажење стереотипа када је реч о запошљавању жена, али и за олакшице које би женама скратиле приступ финансијама, материјалним изворима за покретање посла, што је кључно питање и услов за почетак бизниса. Не мање важним сматра се и неопходност да се буде на извору правих, ваљаних информација.

– На срећу, све је већи број младих, предузимљивих жена са јасном визијом свог бизниса, али, с друге стране, и бројним препрекама за реализацију тих замисли – каже Биргит Аренс. – У таквој ситуацији њима се мора пружити помоћ, али решења могу да потраже и саме. Добар пример самоиницијативе је случај 300 вредних жена са Кипра. Оне су се удружиле и основале женску кооперативну банку која је била у функцији покретања њиховог посла.

Опширније у штампаном издању