Србија се 16. септембра задужила на два начина: продала је обвезнице и продала је зелене обвезнице.
Пише: Славиша Тасић
Код ових првих, ствар је простија. Србија стави обвезницу на аукцију, инвеститор је купи и уплати новац Србији. Обвезница обавезује државу Србију да новац, с каматом, врати.
Колику ће камату Србија платити зависи од тога колико инвеститора жели да купи обвезницу. Што их је више, то је цена обвезнице већа, а то значи да је камата коју Србија плаћа мања. (Ако обвезница каже „враћам 100 евра за годину дана“, а неко је купи за 95, онда је камата 5% и нешто. Ако је купи за 99 евра, камата је 1% и нешто.)
Ако продате зелене обвезнице, обавезујете се на две ствари:
- да ћете вратити новац с каматом
- и плус, да ћете тим новцем финансирати зелене пројекте.
Зелене обвезнице су нова ствар али су одједном свуда. Издају их и државе и корпорације и све их је више.
Сада бисте помислили да су зелене обвезнице неповољнија ствар за Србију. Оне носе дуплу обавезу, а зелене политике коштају. Ако узмемо да пречишћавамо ваздух или да градимо ветропаркове, то нас обично кошта додатно.
Идеја је, међутим, обрнута. Зелене обвезнице би требало да буду повољније за дужника. Погледајте опет, овде Србија прави додатно обећање: употребићемо новац за зелене пројекте. И пошто прави додатно обећање, онда треба да нешто и има од тога – да добије новац повољније, са нижом каматом.
Али ако Србија добија новац повољније, то значи да га неко њој позајмљује по нижој камати од оне коју би могао добити без зеленог обећања. А тај неко није добротвор, јер овде кредитори нису ни ММФ, ни Светска банка, ни владе земаља које хоће да помогну. Неко из приватног сектора је на отвореном тржишту, на аукцији обвезница, платио обвезнице Србије нешто скупље, и добиће нижу камату, само зато што оне носе ту зелену обавезу.
Зашто би неко то урадио?
Укратко, зато што је то сада доминантна идеологија. Купци зелених обвезница нису појединци којима је стало само до зараде, већ институционални инвеститори који и више од приноса желе да заузму неки друштвени став. Куповином зелених обвезница они показују да им је стало до климатских промена.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ИЗЛОЖБА ТРАЈНЕ ВРЕДНОСТИ – ЗБИРКА УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА ДДОР ОСИГУРАЊА: Брига о културном наслеђу
- BALKAN TEXTILE FAIR 2021. У БЕОГРАДУ: Joш jeдaн прojeкaт дoбрe сaрaдњe Србиje и Турскe
- КОНФЕРЕНЦИЈА О ИНВЕСТИЦИОНИМ ПОТЕНЦИЈАЛИМА СРПСКЕ: Милијарду евра инвестиција Србије у Републику Српску
- Следећи број Економетра излази 2. новембра 2021.
