Дипломирани инжењер агрономије Душанка Ђукић, за 17 година рада своје фирме, стално је ширила пословање. Данас снабдевају ланце супермаркета и угоститељских радњи свежим поврћем, већ исецканим за салате и усавршавају производњу органске хране
У приватном бизнису није лако почети, тешко је успети а најтеже је опстати. Рецепт за ово треће има власница ДОО „Житохем“ из Зрењанина, дипломирани инжењер агрономије Душанка Ђукић. Компанија чији је она једини власник послује од 1992. године. За 17 година рада стално је ширила пословање. Данас снабдевају ланце супермаркета, хотела и угоститељских радњи свежим поврћем, већ исецканим за салате и чорбе. Имају погон за прераду и сушење воћа и поврћа, као и хладњачу за дубоко замрзавање. Новина су чипс од јабука и органска производња хране, поред оне конвенционалне коју има у сарадњи са кооперантима.
Већ две године баве се органском производњом, а то значи ће за годину дана тржишту понудити праве органски узгајане кајсије и јабуке у складу са свим стандардима Европске уније. Ту је и трговачко одељење које се бави прометом репроматеријала за пољопривреду као и део који обавља дератизацију, дезинсекцију и дезинфекцију. Од овог дела је све почело.
О првим корацима власница прича:
– Када је 1992. године кренуо распад СФРЈ, пољопривредно добро где сам радила није више имало коме да пласира своју производњу. Сви запослени нашли су се у незавидној ситуацији. Тада сам отворила пољопривредну апотеку у родитељској кући у Томашевцу. Послови су се ширили а ја сам навикла да се борим са тешкоћама и да их превазилазим. Ни сада није лако. Поједине општине ми нису платиле сузбијање комараца и скоро неће. Послова на државном нивоу ће бити мање, јер у буџету нема пара. Куповна моћ становништва се смањује. Пала је цена кукуруза и пшенице а репроматеријали за пољопривредну производњу су поскупели. Криза се осећа и те како у овој области. Данас је немогуће успешно пословати и ширити програме без кредита. Ми користимо оне које смо добили уз помоћ државе под бенефицираним условима. Враћамо, али то није лако. Камата није висока али рате су везане за евро и то је оно што у овом тренутку ствара подоста финансијских тешкоћа. Помогло би нам када би их репрограмирали на две године. За то време бисмо развили производњу и отплата не би била проблем, прича Душанка Ђукић.
Опширније у штампаном издању
