Srđan Stanisavljević je najpre obnovio potpuno zapuštenu farmu, uložio dva miliona evra a onda stvorio brend mlečnih proizvoda „Vilin Lug“ koje plasira na rusko, ali i na tržište mnogih evropskih zemalja

Retko se dogodi da dečački san postane java. To zadovoljstvo i sreću imao je Srđan Stanisavljević, rodom iz Predejana sa padina Čemernika i vlasinske visoravni, uspešan poslovni čovek koji već više od dve decenije sa uspehom posluje u Rusiji. U razgovoru za Ekonometar Stanisavljević kaže da je kao dečak na pašnjacima oko sela gledao stada kako se bele i razmišljao – koliko to mleka, sira, vune i para ima vlasnik tih ovaca, koza i krava. A oni su imali tek nekoliko krava koje je on terao na ispašu.

Ta slika mu se urezala u sećanje i kada je saznao da je nekadašnja farma leskovačkog „Mesokombinata“ zapuštena, odlučio je da kapital koji je stekao u Rusiji, baveći se građevinarstvom, investira u ovu farmu na Travnom Preslapu, nedaleko od Crne Trave. Zahvaljujući stručnom timu saradnika, preduzimljivim mladim ljudima iz kompanije „Šurik invest“ d.o.o. iz Leskovca, posle višegodišnjih napora, Srđan je učinio da se ponovo zabele padine Čemernika stadom od preko 1.200 ovaca koje pasu zajedno sa 500 koza i 70 mlečnih krava i još oko 2.500 koka nosilja. Izgradio je najsavremeniju mlekaru za preradu mleka i proizvodnju kvalitetnih mlečnih proizvoda, u kojoj dnevno može da preradi više od 5.000 litara mleka. Svi proizvodi, kaže Stanisavljević, nakon potrebnog „odležavanja“ odmah putuju do kupaca u Rusiju i nekoliko evropskih zemalja. Jer, dodaje ovaj uspešan poslovni čovek, za kvalitetnim, organskim proizvodima potražnja je velika.

Dobro je procenio da proizvodnja zdrave hrane ima perspektivu.

„Obnovljeni su, dograđeni i osavremenjeni skoro svi objekti u koje je uloženo oko dva miliona evra“, kaže Stanisavljević, dok Boban Mitić, direktor farme, dodaje da nastoje da zaokruže proces proizvodnje. Jer, u najsavremenijoj mlekari proizvode kvalitetne organik mlečne proizvode i to ovčiji, kozji, kravlji sir, kačkavalj a imaju i drugi kiselo-slatki program.

– Ovo je sto odsto zdrava hrana, jer se stoka hrani na otvorenom prostoru, na nadmorskoj visini od 1.400 do 1.500 meta-ra gde se tera na ispašu, dok je farma na visini od 1.360 metara. Kada u obore uselimo kvalitetnu vrstu svinja, kompletiraćemo farmu i proizvoditi kvalitetno meso i mesne proizvode za strano tržište, za šta već sada vlada veliko interesovanje. Moram reći da je planova mnogo. Počinjemo izgradnju etno sela. Ruralni turizam je u ekspanziji, a to je prilika da plasiramo domaće, organik proizvode. U prilog nam ide i blizina Vlasinskog jezera koje je udaljeno jedva desetak kilometara. Još nešto, kako broj grla raste povećavaju nam se troškovi za električnu energiju, pa nameravamo da već naredne godine postavimo solarne panele, kaže Mitić i dodaje da je vlasinska visoravan poznata po „ruži vetrova“ pa se razmišlja o korišćenju ove vrste energije.

U opštini Crna Trava najveće bogatstvo su vazduh, voda, zemlja i šume i šteta je da se ta netaknuta priroda ne koristi i da se sa njom i od nje ne živi. Upravnik farme na Travnom Preslapu Vlastimir Petrović odlično poznaje stočarstvo, proizvodnju mesa i mlečnih proizvoda, kao i ovdašnje pašnjake. Zato kaže da se „ponovo rodio“ od kada je 2013. godine „Šurik invest“ d.o.o. preuzeo farmu od nekada društvenog preduzeća „Mesokombinat“.

– Urađeno je sve po najvišim svetskim standardima. Od objekata za smeštaj, boravak, prilaznih puteva, pratećih objekata, pripreme hrane do objekta za preradu mleka i proizvodnju mlečnih proizvoda. Imamo najkvalitetniju mužu stoke. Mleko ide direktno u laktofrize, a potom u pogon za preradu. Međutim, umatičenje i proširenje stada sa vrsnim rasama išlo bi još brže da nema problema sa radnom snagom.

Petrović kaže da se većina Crnotravaca ponaša po onoj narodnoj „draži dinar u hladu, nego da zaradi 1.000 na livadu“. Zato na farmi „Šurik invest“ već imaju problema sa pastirima, jer niko neće ovim poslom da se bavi i pored obezbeđenog smeštaja, hrane i dobre zarade. Zoran Zlatković, bivši rudar iz Medveđe, došao je da radi kao pastir i kaže da je zadovoljan:

– Ovo sam kao dečak radio u rodnoj Medveđi na padinama Radan planine. Sada zarađujem i mogu da izdržavam porodicu, kaže Zlatković.

U „Šurik investu“ kažu da na ovome neće stati, jer planiraju proširenje kapaciteta i zaokruživanje procesa proizvodnje organik hrane za svetsko i domaće tržište. Tako će uskoro, otvaranjem najsavremenije klanice, sa ovog područja na tržište stići organski proizvodi od kvalitetnog planinskog mesa.