Предузеће за производњу здраве хране “Сунцокрет” из насеља Хајдуково поред Суботице ушло је у процес добијања сертификата ХАСАП, неопходног за постизање максималног квалитета и безбедности хране. Захваљујући томе, “Сунцокрет” ће постати један од првих произвођача здраве и органске хране који има и ову извозничку “визу” за намирнице.

Наиме, жиг ХАСАП-а стајаће поред раније добијеног немачког сертификата за органску производњу БЦС који је овом предузећу отворио врата широм света. Пре две године “Сунцокрет” је за свој намаз од семена бундеве у Великој Британији добио награду за најбољи нови производ у области органске хране. Оснивач и директор предузећа Иван Перчић напомиње, у разговору за Економетар, да су присутни на светским сајмовима хране: Biofach, Grune Woche у Немачкој, Fancy food у Њујорку, Slow food у Торину, Organic and natural food у Лондону, као и у нашем окружењу у Будимпешти, Осијеку, Загребу, Сегедину или на домаћим сајмовима хране у Новом Саду и Београду.

О предузећу које је Иван Перчић формирао још 1989. године Економетар је већ писао, а повод за њихово поновно присуство у јавности није добијање само новог сертификата који им омогућава да се сместе на рафове продавница здраве хране у Европској унији, већ и чињеница да је предузеће у последње три године освојило палету нових производа од лековитог биља, а посебно стављајући нагласак на добијање екстракта ферментисаног сока и уља од нара. “Сунцокрет” је једина фирма у свету која је успела да произведе сирће од нара, воћке коју Перчић и на свом сајту назива чудотворном, а након анализа које је урадио на својим производима добио је потврду невероватних антиоксидативних потенцијала који се мукотрпним поступком добијају из семена нара. Истовремено, уље и сирће нара садржи састојке који регулишу рад хормона, спречавају артериосклерозу и пролиферацију, односно размножавање ћелија рака, посебно код рака дојке.

Овим производима “Сунцокрет” се уписао у елиту наших произвођача органске хране. Међутим, Перчић наглашава да није проблем ни рад на новим производима, ни њихов пласман, већ управо оно од чега све почиње, од добијања самих плодова, односно сировина на којима се даље разгранава рад прерађивача.

– Годишње прерадим око 30 тона органских намирница, од бундеве сунцокрета до нара, али за потребе тржишта то су премале количине. То није ни пет одсто онога што бих могао да продам јер је тражња у земљи и свету велика, износи своја искуства Перчић.
Зато је његов највећи проблем у производњи како да обезбеди плодове земље одгајене без хемикалија. Откупљује све што му се понуди али то ни издалека није довољно.

Он каже да продаја органске и здраве хране у последњих 20 година бележи континуирани раст, какав нема ни једна друга грана. –Раст потрошње и производње у овој области у последњих десет година већи је за 400 одсто, а зарада се изражава у милијардама долара. На жалост, ми од тог огромног светског богатства не узимамо ни мрвицу, иако имамо све услове – богомдану земљу са добрим водотоковима, незагађено тло, уситњене поседе, незапослене, инфраструктуру, традицију. Па ипак, готово да нас нема на светској карти произвођача здраве и органске хране. Недавно сам у Лондону у маркетима видео органску шаргарепу и кромпир из Израела, земље која нема ни један природни предуслов за бављење пољопривредом, каже Перчић.

Он сматра да је од 2001. године до данас изгубљено огромно време, новац, али и оно што је немогуће изразити у цифрама а то је здравље свеукупног становништва.