Neophodno je dalјe ulaganje u razvijanje svesti o potrebi osiguranja i korišćenje prostora da se radi na funkcionalnom i finansijskom opismenjavanju nacije kad je ova oblast u pitanju, zaklјučci su, između ostalog, konferencije Srpski dani osiguranja, koja je završena u Aranđelovcu.
„Kvalitetno smo radili, ali svakako da postoji prostor da u narednim godinama budemo još bolјi sa temama i stukuturom publike koja nas sluša. Imamo veliki zadatak ispred nas da priđemo na pravi način sadašnjim, ali i budućim klijentima, tu pre svega mislim na generaciju studenata i oni koji završavaju srednju školu, koji imaju dovolјno inovacija u svojim glavama da pomognu razvoj osiguranja, a koji su s druge strane i naši budući klijenti“, kaže Dragan Filipović, potpredsednik UO Udruženja osiguravača Srbije.
Na zatvaranju Srpskih dana osiguranja istaknuto je i da je bitno što se Srbija kao zemlјa razvija i napreduje, jer je to u direktnoj vezi sa uspehom industrije osiguranja.
„Bavili smo se jako bitnom temom digitalizacije uopšte, ali i u segmentu osiguranja koja nas čeka u narednim godinama, jer nove generacije žele brži i kvalitetniji pristup do polisa. Ova godina bila je istorijska po pitanju šteta u poslednjih nekoliko decenija u Srbiji i tu imamo jako veliki izazov kako da postavimo situaciju da osiguravajuće kuće ne gube pare prodajom polisa, a opet da naši polјoprivredni proizvođači budu zadovolјni kad kupe polisu. Samo 10 do 12 odsto obradivih površina je pod osiguranjem, što je izuzetno malo, svi ostali nisu osigurani. Moramo sa državom zajedno da pronađemo način kako ćemo u ovom segmentu još više da radimo“, kaže Filipović.
Na konferenciji su bili prikazani i katastrofalni događaji u svetu i kod nas, a zaklјučak je da je i tu potrebno da se ostvari jedinstvo osiguranja i države, kako bi uspeli zajedno da spreče buduće velike štete u poplavama, zemlјotresima, klizištima, bujicama.
Na panelu na temu dobrovolјnog zdravstvenog osiguranja zaklјučeno je da će UOS izneti ideje i inicijative da se dodatno razgovara i dođe do konkretnih rešenja u ovom segmentu. Istaknuto je i da na budućnost dobrovolјnog zdravstvenog osiguranja neće morati dugo da se čeka.
Panelisti su naglasili da je 2000. godine kreiran prvi proizvod dobrovolјnog zdravstvenog osiguranja, a pet godina kasnije započeto je dobrovolјno zdravstveno osiguranje koje pokriva troškove lečenja i pokriće i organizaciju zdravstvene usluge. Dodatno, naglašeno je da je 2005. godine bilo 20 ustanova u mreži, a da je danas u sistem uklјučeno više od 700 zdravstvenih ustanova i to predstavlјa potencijal na kojem je potrebno raditi.
Na panelu o dobrovolјnom zdravstvenom osiguranju bilo je i priče o novom Zakonu o zdravstvenom osiguranju, koji bi trebalo, prema rečima učesnika, da bude na Vladi naredne nedelјe, nakon čega ulazi u skupštinsku proceduru.