Žiri onlajn WHOIS hakatona, koji su tokom prošlog vikenda (25. i 26. septembar) organizovali Fondacija Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) i kompanija Quantox Technology, našao se pred prilično teškim zadatkom – izborom pobednika hakatona među vrlo oštrom konkurencijom.
Ekipe zanimljivih naziva isporučile su više nego zanimljiva rešenja, na prvom mestu našla se ekipa Redtech Zemare, na drugom mestu pratila ih je ekipa Comfortaby Dumb, dok je trećeplasirana bila ekipa Trošica.
Kako je žiri koji su činili Petar Slović, direktor inovacija, Quantox Technology, Damjan Tomić, tehnički direktor IT Biz Solutions i Dušan Stojičević, kopredsedavajući grupe za Univerzalnu prihvatljivost (UASG), više puta naglasio tokom predstavljanja rešenja hakatona 27. septembra, o pobednicima hakatona odlučile su nijanse. Svih deset ekipa, odabranih za takmičenje, isporučilo je u potpunosti funkcionalne aplikacije za mobilne telefone koje nude WHOIS i DNS podatke o slobodnim, odnosno registrovanim nazivima domena (ćiriličkim i latiničkim) u zadatim domenskim prostorima. Brojne ekipe su otišle i korak dalje uključivši više domenskih prostora i više podatka (npr. poštanski broj registrara). Zanimljivo je da je svaka ekipa projektnom zadatku pristupila na originalan način, koristila sasvim različite tehnologije, a žiri je imao prilike da vidi prilično inovativna rešenja, kao što je upotreba čet-bota.
Prilikom ocenjivanja u obzir je uzeto više parametara – kompletnost i relevantnost rešenja, UI/UX dizajn, kvalitet koda, skalabilnost i prezentacija rešenja, a najviše ocene navedenih parametara odlučile su o pobednicima.
Realizaciju hakatona podržao je ICANN, organizacija koja upravlja globalnom adresnom strukturom interneta, i njegova inicijativa Universal Acceptance osnovana sa ciljem da svi nazivi domena i imejl adrese na internetu budu podjednako tretirane od strane softverskih aplikacija, bez obzira na korišćeno pismo. Učesnici hakatona saglasili su se da rad sa ćiriličkim domenima nije predstavljao problem, potvrdivši još jednom tezu da je za dostizanje Univerzalne prihvatljivosti potrebna samo volja jer tehnoloških prepreka nema.
