NLB Banka je uručila tri nagrade od ukupno 1.500.000 dinara, autorima najboljih od 73 projekta organskih proizvođača, koji su pristigli na deveti NLB Organic konkurs.
Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke je na predstavljanju završetka konkursa rekao da mu je izuzetno drago što projekat NLB organic živi već punih devet godina i što se približavaju velikom jubileju – punoj deceniji od pokretanja projekta.
”U proteklim godinama, broj poljoprivrednika koji su se opredelili za zdravu proizvodnju raste. Površine pod organskom poljoprivredom, iako su još uvek daleko od proseka u Evropi i ni približno dovoljno zastupljjene u ukupnom poljoprivrednom zemljištu Srbije se povećavaju i nadam se da će se taj rast nastaviti”, istakao je Greganović.
On je rekao da kada su 2012. godine pokrenuli NLB organic, organskom proizvodnjom se bavilo 1.073 poljoprivrednika na 6.335 hektara, a ukupan izvoz organskih proizvoda vredeo je 3,74 miliona evra. Prema poslednjim podacima iz 2019.godine, 6.261 proizvođač se na 21.265 hektara bavi organskom proizvodnjom, a ukupna vrednost izvoza organskih proizvoda prošle godine iznosila je 29,75 miliona evra, što organsku proizvodnju čini sve zanimljivijom u ekonomskom smislu. Najznačajnije tržište za organske proizvode iz Srbije su zemlje EU, pre svega Nemačka, a slede u Holandija, Francuska, Italija, Poljska, SAD, Austrija i Belgija.
Branko Greganović
Greganović je dodao da je među kandidatima na konkursu sve više novih proizvođača, koji su tek krenuli organskim putem i to izuzetno raduje. Podrška održivom poslovanju jedna je od važnih smernica poslovanja banke, ne samo na nivou Srbije, već cele NLB Grupe.
U NLB grupi su realizovali još jedan projekat – Okvir podrške.
”U ovom projektu smo malim privrednicima iz celog regiona obezbedili značajan medijski prostor za oglašavanje njihovih proizvoda i usluga, kako bismo im pomogli da dođu do svojih kupaca i korisnika i time lakše prevaziđu posledice aktuelne situacije zbog koje su trpeli svi, a mala privreda i više nego drugi segmenti”, naglasio je Greganović.
Predsednica Stručne komisije NLB Organic konkursa, prof. dr Snežana Oljača, zadovoljna je zbog sve većeg broja projekata na konkursu, ali i zbog, kako je rekla, njihovog sve većeg kvaliteta.
“Na ovogodišnji konkurs pristiglo je 73 projekata iz raznih delova Srbije, čime je ukupan broj projekata od pokretanja konkursa dostigao brojku od 501. Ovoga puta, najviše projekata je stiglo iz centralne Srbije, čak 30 projekata, 13 iz Vojvodine, 12 iz Južne Srbije, 10 iz regiona Beograda, 5 iz Zapadne Srbije i 3 iz Istočne. 36 projekata dolazi od gazdinstava koja se bave biljnom proizvodnjom, 29 projekata su podnela gazdinstva koja se bave stočarstvom i pčelarstvom, dok su 8 projekata podnela gazdinstva koja se bave mešovitom proizvodnjom, dakle biljnom i stočarskom. Projekti su izuzetno kvalitetni, bilo ih je puno koji zaslužuju nagradu i posao komisije nije bio nimalo lak”, rekla je Oljača i zahvalila banci na aktivnom doprinosu promociji organske proizvodnje
Tri nagrađena projekta sa po 500. 000 dinara:
Projekat: “Uvođenje savremenih tehnologija i digitalizacija organske proizvodnje povrća na Poljoprivrednom gazdinstvu Kuzmanović”, Svetozara Kuzmanovića ima za cilj uvođenje digitalnih tehnologija u organsku proizvodnju, što će za posledicu imati smanjenje proizvodnih troškova, povećanje kvaliteta proizvoda i smanjenje rizika od štete na plastenicima.
Poljoprivredno gazdinstvo Kuzmanović bavi se organskom proizvodnjom povrća na 1,15 ha. Godišnje proizvodu 15 tona povrća. Jedan od velikih izazova je zaštita povrća od različitih bolesti i štetočina tokom proizvodnje, zbog čega je neophodno praćenje ekoloških uslova u mikrosredini gde se proizvodnja odvija. Zbog toga je neophodna nabavka meteostanice, pomoću koje se mogu pratiti određeni parametri koji utiču na proizvodnju i na osnovu kojih će biti moguće reagovati na vreme u cilju zaštite useva od različitih prouzrokovača biljnih bolesti, kao i od prenamnožavanja štetnih insekata.
Projekat “Unapređenje organske proizvodnje tj. prerada mleka”, Nikolaja Hristova iz Donjeg Tlamina, pored Bosilegrada usmeren je na obezbeđivanje objekta za preradu mleka i proizvodnju sira, koji će im omogućiti da proizvode sertifikuju i izađu na tržište gotovih proizvoda organskog porekla. Porodica Hristov ima tri sina, a Nikolaj Hristov ima svega 20 godina.
Projekat “Unapređenje linije za proizvodnju i pakovanje brašna” Jekoslava Purića, sa gazinstva koje se nalazi pored Nove Varoši, nedaleko od parka prirode “Uvac”. U budućnosti vide gazdinstvo kao veći i još više razrađen posao koji će pored brašna moći da ponudi i druge poluproizvode i proizvode. Nastoje da zaokruže sve procese, da otpad iz nekih procesa iskoriste na drugi način i nađu mu svrhu po prinicipima cirkularne ekonomije, dajući primer drugima kako da plasiraju proizvode sa planina jugozapadne Srbije. Pored brašna od heljde koju proizvode više od 20 godina i brašna od spelte, proizvode i jastuke od ljuspica heljde, koje proizvode i pakuju, a od nedavno i stočnu hranu, čija je hranljiva vrednost ispitana i potvrđena u laboratorijama Poljoprivrednog fakulteta.
