Drugog dana Adria Hotel Foruma koji se ove godine održava u Beogradu pod nazivom „Da li je budućnost svetla?“ (Is the future bright), na prvom panelu bilo je reči o zaposlenima u turizmu, koji, kako je rečeno, čine 30 odsto troškova svakog hotela i rastući su problem sektora.

Na početku panela koji je moderirao Kristian Šustar (Uniline) konstatovano je da je glavni problem u sektoru turizma odlazak radnika i pronalaženje kvalifikovane radne snage, posebno u regionu iz kojeg ljudi generalno odlaze.

“Manjak radnika nije vidljiv samo u turizmu već i u drugim delatnostima, zbog čega i turizam trpi, objasnio je Reli Slonim, generalni direktor“, Arena Hospitality Group”, a kao  primer naveo je da je u Hrvatskoj tokom sezone bilo problem naći ljude koji bi mogli da renoviraju prostor.  

„Postoji nekoliko razloga za to. Plate su male sve dok ne dođete do određene pozicije. Generacije su se promenile. Mladi ljudi nisu spremni da žrtvuju svoje vreme ukoliko dobiju bolju ponudu. Hoteli moraju da razmišljaju kako da radnike učine srećnim i voljnim da ostanu. Nije reč samo o plati“, rekao je Živorad Vasić regionalni generalni menadžer “IHG”. On je naglasio da radnici iz Srbije odlaze u Hrvatsku zbog boljih plata, iz Hrvatske u zapadne zemlje, odakle radnici odlaze u Skandinaviju. “To je začarani krug”, naglasio je. Upravo zbog toga, fokus u hotelijerstvu se menja ka radnicima, naveo je Aleksandar Hangimana iz „ManPower“.

Reli je apostrofirao da je za ostanak u vrhu nužno imati lojalno i zadovoljno osoblje, a da tehnologija, uprkos napretku, neće biti u mogućnosti da to nadomesti.

„U budućnosti ćemo morati da nađemo balans između tehnologije i ljudstva. Gost može dobije i ključ na svoj “ajfon”, može da se čekira (chek-in) preko telefona, ali će ipak biti potreban neko da ponese prtljag i pokaže gde je soba“, rekao je Reli. Vasić je dodao da tehnologija nikada neće moći da zameni, na primer, sobarice koje će uvek biti potrebne i koje je najteže motivisati da rade.  

Panelisti su konstatovali i da hotelijerski sektor na određen način robuje imidžu, zbog čega sami radnici neretko odlaze u hotele više klase uprkos istim uslovima rada.

„Hoteli sa tri zvezdica su mnogo profitablniji na Balkanu od hotela sa pet ili četiri zvezdice. Gosti danas ne žele velike televizore, već brz internet. Zašto se ulaže u hotele sa pet zvezdica? To je imidž“, rekao je Vasić.        

Jedan od klučnih problema, zaključili su panelisti, jeste to što potencijalni zaposleni ne vide perspektivu u hotelijerstvu, na prvom mestu jer im nije dovoljno dobro predstavljen predstavljen plan karijere i objašnjeno šta sve mogu da postignu u jednom od rastućih sektora.    

Sledeći panel bio je posvećen novim lajfstajl brendovima i koliko dizajn utiče na doživljaj i iskustvo gostiju. Učesnici panela bili su Takuja Aojama (Takuya Aoyama) potpresednik zadužen za razvoj u „Hyatt International“, Bojan Jelenić, arhitekta „IHG“ za Rusiju, CIS, Tursku i Balkan, Dejvid Dženkins (David Jenkins), „Radisson Hotel Group“ i Nikols Stakovijak (Nicolas Stachowiak) direktor razvoja lajfstajl brendova „AccorHotels Europe“.

Na početku učesnici su definisali kategoriju lajfstajl hotela kao hotele koji predstavljaju miks butik hotela sa formalnim i biznis.

„Lajfstajal je osećaj, doživljaj jednog brenda, nešto što će ljudi da pamte“, rekao je Stakovijak.

Iako se termin lajfstajl hoteli koristi nekoliko godina unazad, ovaj tip hotela je sve popularniji, rekao je Dženkins, zbog čega su i veliki hotelski brendovi počeli da otvaraju lajfstajl hotele različitog cenovnog ranga. Da bi stvorili poseban osećaj kod gostiju, ključan je dizajn, koji kako je rečeno, podrazmeva smanjenje određnih prostorija, poput kuhinja ili lobija hotela.

„Trend je da se smanjuju sobe. To je potražnja tržišta. Dizajn je jedina stvar koja ljude zadržava u hotelu. Dobre restorane mogu da nađu bilo gde, ali atmosfera koju stvorimo u hotelu je ono što ih natera da ostanu“, rekao je Jelenić.

Ovaj trend ujedno je i ekonomičan što ih čini primamljivim investitorima. Takođe, lajfstajl hoteli iz istog razloga neretko se ne nalaze u strogom centru grada, objasnio je Stakovijak, već u predgrađima koja su dobro povezna sa gradom. Hoteli budućnosti oslanjaće se na tehnologiju da bi mogli više da saznaju o svojim gostima i omoguće im personalizovano iskustvo, rekao je Manfred Kajzer (Manfred Kaiser) regionalni potpresednik „Oracle Hospitality“ na početku trećeg panela.

U budućnosti se može očekivati da se hoteli više oslanjaju na veštačku inteligenciju u obradi podataka o samim gostima, da bi potom na osnovu njih mogli da učine boravak svakog gosta kvalitetnijim. „Uloga tehnologije je da uštedi vreme, jer je vreme novac. Ako su svi povezani i obavešteni šta treba da rade, vreme može da se iskoristi za neku drugu aktivnost“, rekla je Tina Seitner, stariji menadžer prodaje u „Hotelkitu“.

Alfred Eltink (Alfred Eeltink), CCO,”Hotel Facility Concepts” objasnio je da na uštedu vremena i efektivnost posla utiče organizacija posla u samom hotelu, ali i dizajn, prvenstveno zbog održavanja, ali na kraju, i cene usluge. Tehnologija može da pomogne, ipak Eltink upozorava da i dalje postoji postoje poslovi koje ljudi obavljaju brže i bolje, zbog čega je potrebno pažljivo odabrati koje tehnologije koristiti.

Uvođenje tehnologije neće nužno dovesti do otpuštanja ljudi. „Nije problem što 30 odsto troškova hotela iznose zaposleni. Problem je šta dobijate za taj novac. Ako dobijate dobru uslugu, nije problem“, zaključio je Kajzer.