Posledice privredne stagnacije: rast nezaposlenosti, smanjenje izvoza, rast deficita u spoljnoj trgovini, platnom bilansu i državnom budžetu, rast ukupnog i javnog duga, porast siromaštva, inflacije, opadanje realnih plata i penzija, smanjenje ukupne kupovne moći, slabljenje dinara, rast nelikvidnosti i prestanak rada velikog broja preduzeća, saglasni su ekonomisti

Upravo gledam kako se merama Vlade sistematski uništava srpska privreda, našalio se jedan od privrednika koga je telefonski poziv Magazina Biznis zatekao ispred TV ekrana na kome su se vrtele vesti da je dinar na novom istorijskom minimumu, da je MMF zamrzao odnose sa Srbijom, a da je država, zbog uštede energije, počela da isključuje struju velikim preduzećima… U ovom ishitrenom odgovoru našeg sagovornika možda se i najbolje oslikava gotovo bezizlazna situacija u kojoj se našla srpska privreda.

I pre nego što je Međunarodni monetarni fond saopštio da Srbija ove godine neće zabeležiti očekivani ekonomski rast od 1,5 odsto već privrednu stagnaciju, mnogim domaćim ekonomistima bilo je jasno da su procene kreatora ekonomske politike bile previše optimistične.

Loše vesti prvi je uoči Nove godine doneo Fiskalni savet. Pavle Petrović, predsednik ove institucije, objašnjava da je bilo mnogo pokazatelja na kojima su on i njegovi saradnici zasnivali zabrinjavajuće projekcije po kojima privrednog rasta ove godine neće biti.

– Procena da će privredni rast dogodine biti 1,5 odsto je optimistična, a na njoj se zasniva budžet. Ekonomske aktivnosti u Evropskoj uniji snažno usporavaju i sasvim je realno da privreda Srbije stagnira i da rast bruto domaćeg proizvoda bude nula – zabrinut je Petrović.

On podseća da, po definiciji, ekonomski rast zavisi od četiri faktora: izvoza, investicija, kao i rasta privatne i državne potrošnje.

Opširnije u štampanom izdanju