Svaki peti dolar koji je ove godine uložen u Venture Capital (VC) fond ušao je u fintech, procentualno, to je čak 20%. Trenutna svetska vrednost fintech industrije procenjena je na oko hiljadu milijardi dolara.
Piše: Stevan Masal
Ova industrija godinama beleži konstantan rast investicija. Samo u prvoj polovini ove godine, fintech kompanije su prikupile skoro 100 milijardi dolara, dok su u celoj prošloj, prikupile 120 milijardi dolara, a u 2019. godini, koja je realnija za poređenje, kompanije su prikupile oko 200 milijardi dolara. Na osnovu toga, nije teško zaključiti da je oporavak ove industrije veoma brz.
Koji su glavni razlozi atraktivnosti ove grane koji su, posledično, i doveli do njenog brzog oporavka? Fintech je oblast koja spaja tehnologiju i finansije, čineći da se svakodnevne aktivnosti obavljaju dosta efikasnije. Efikasnost je, dakle, osnovna vrednost ove industrije, jer svojim korisnicima štedi dva vrlo važna resursa – vreme i novac. Neka od najpoznatijih fintech rešenja podrazumevaju: digitalno plaćanje, beskontaktno plaćanje, platforme za e-trgovinu, finansijska rešenja “kupi sada, plati kasnije“, kao i nastanak koncepta tzv. “challenger banks“ koji podrazumeva da se bankarske aktivnosti poput: upravljanje računima, štednja, plaćanje, prenos sredstava itd. vrši digitalno, bez postojanja banaka u fizičkom smislu.
Fintech je evropska No1 investiciona destinacija i evropske fintech kompanije su snažnije od svakog drugog tehnološkog sektora u Evropi. Iza fintech sektora, po vrednosti, slede kompanije koje se bave izradom softverskih rešenja za kompanije i gejming sektor. Činjenice, dakle, pokazuju da je fintech trenutno najaktivnija oblast u Evropi.
A zašto slična situacija nije i kod nas, kada smo i mi deo Evrope, zar ne? Na to pitanje nije lako dati odgovor. Jer, reč je o dve strane medalje, od kojih svaka ima svoj sjaj, ili rđu, zavisi iz kog ugla se posmatra.
Za razvoj fintech-a dominantnu ulogu imaju bankarstvo, tj. bankarske usluge. S tim je povezana “prva strana medalje”, kada je o Srbiji reč. Naime, Zakon o bankama u Srbiji ne dozvoljava da se bankarske usluge odvijaju van tradicionalnih banaka. Ako je tako, nema priče, reklo bi se. Međutim, ni druga strana medalje nije dovoljno sjajna.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- SAŠA MARKOVIĆ, DIREKTOR PRODAJE COCA-COLA HBC SRBIJA: Pomeramo granice i u izazovnim vremenima
- TELEKOM SRBIJA ČUVA NAJVAŽNIJU OD SVIH MREŽA – MREŽU ŽIVOTA: Nijedna vrsta ne umire sama
- DO KRAJA SLEDEĆEG APRILA PRODUŽEN ROK ZA NOVI MODEL FISKALIZACIJE: Prelazni period startuje 1. novembra
- JESENJI VIVALDI FORUM MOKROGORSKE ŠKOLE MENADŽMENTA: A kad se čovek vrati, pitamo zašto se vratio…
- SVE JE U LJUDIMA – IZAZOVI SAVREMENOG HR-A: Dušeci, restoran i sladoled
- STRUČNA PRAKSA U KOMPANIJI ASEE: Prilika za mlade stručnjake da ostanu i rade u Srbiji
- GERALD GRÜLL, DIREKTOR MALOPRODAJE U IMMOFINANZ-U: Ritejl parkovi – nove „zvezde” maloprodajnog sektora
- SARADNJA PRIVREDE I PKS KROZ MODEL DUALNOG OBRAZOVANJA: Mladi brže do posla, kompanije do kadrova
- KOLIKI JE ZNAČAJ NAJVEĆE NAFTNE KOMPANIJE ZA PRIVREDU ZEMLJE: U srpski budžet NIS godišnje uplati više od 1,1 milijarde evra za poreze
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2021.
