Čak i kad se izuzmu sezonski uticaji, po privrednom rastu smo među najgorima na regionalnoj listi, posmatrano u prošlih pet godina. Delom je to zbog fiskalne konsolidacije koja je realizovana u tom periodu, a delom zbog niskih ukupnih investicija, privatnih i državnih. U svakom slučaju, jasno je da postoje strukturni problemi, jer se toliko dugo zaostajanje ne može opravdati jednokratnim poremećajima, kažu ekonomisti
Prosečna stopa privrednog rasta u Srbiji u periodu od 2011. do 2020. godine projektovana je na 5,8 odsto. Ovo nije rečenica iz nekog predizbornog stranačkog spota. To je projekcija iz studije „Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije” koju su 2010. godine potpisali najbolji srpski ekonomisti, a koja je predstavljena javnosti pre tačno sedam godina. Autorski tim su činili eksperti Ekonomskog instituta, saradnici MAT-a i Ekonomskog fakulteta i FREN-a (Stojan Stamenković, Miladin Kovačević, Ivan Nikolić, Pavle Petrović, Vladimir Vučković, Jurij Bajec, Milojko Arsić i drugi), a projekat je finansiran od strane USAID programa podrške ekonomskom razvoju Srbije.
Delom zbog toga što kreatori ekonomske politike nisu bili spremni da prihvate savete stručnjaka, a delom i zbog toga što je Srbija duže trpela posledice svetske ekonomske krize, stvarnost je nešto pesimističnija.
Nedavno je predstavljeno najnovije istraživanje „Kvartalnog monitora”, publikacije koju izdaje Ekonomski fakultet, koje pokazuje da Srbija ni za pet godina nije uspela da dostigne projektovani godišnji rast od 5,8 odsto. U periodu od 2012. do 2016. godine bruto domaći proizvod (BDP), porastao je za 4,3 odsto. Istovremeno, prosečan rast zemalja u regionu iznosio je čak 10,3 odsto. Pritom, neke zemlje su zabeležile i dvocifrene stope rasta. To su Albanija (13,3), Bosna i Hercegovina (10), Češka (10,4), Litvanija (11,5), Mađarska (11,8), Poljska (11,6), Slovačka (11,7). Neprikosnoveni rekorder na regionalnoj listi je Rumunija koja je u prethodnih pet godina ostvarila kumulativan rast od čak 16,2 odsto. Prosečna stopa rasta u ovoj zemlji regiona iznosila je 3,8 odsto. To znači da je privredna aktivnost Rumunije rasla skoro četiri puta brže od naše. Jer, prosečan rast BDP-a naše zemlje je u tom periodu iznosio svega 1,1 odsto. Nižu prosečnu godišnju stopu privrednog rasta imala je jedino Hrvatska (0,9 odsto).
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- KOMPANIJE SVE VIŠE ULAŽU U POBOLJŠANJE KVALITETA GORIVA: Srbija prati svetske trendove u potrošnji aditiviranih goriva
- NACIONALNI PORTAL OTVORENIH PODATAKA DATA.GOV.RS Portal za razvoj privrede i informisanje građana
- OKRUGLI STO: PRILOZI ZA PRIVREDNU ISTORIJU JUGOSLAVIJE I SRBIJE: Da li je hiperin acija bila naša “prvobitna akumulacije kapitala”
- MIKAEL NIELSEN, IZVRŠNI POTPREDSEDNIK JYSK NORDICA ZADUŽEN ZA MALOPRODAJU: Najveći rast ostvarujemo na srpskom tržištu
- Potrebni poreski podsticaji za mlade i nezaposlene
- MENADŽERSKI VODIČ: Oprezno s Fejsbukom
- PORUKE VREMENA PROŠLIH – ISTORIJA I TRADICIJA FILANTROPIJE U SRBIJI U 20. I 21. VEKU (2) Značajni filantropi u Srbiji
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2017.
