Упркос чињеници да је држава у периоду од 2016. до 2018. године из буџета потрошила 28 милијарди динара за субвенције сточарима, број грла стоке није повећан. Напротив, смањује се. Шта се дешава на тржишту? Очигледно је да није довољна само субвенција државе, већ је важан плански приступ овој пољопривредној грани
Сточни фонд Србије је 50 одсто мањи него осамдесетих година
Економисти воле да се не слажу, али ако агроекономисте питате шта је кичма пољопривреде, одговориће сложно – сточарство. Јер у сточарству се затвори читав круг пољопривредне производње: од земљишта за које се користи стајско ђубриво, до биљне производње и житарица које се користе у исхрани животиња, па до млека, јаја и меса, који се на крају користе у људској исхрани.
Зато је агроекономисте забринуо извештај Државне ревизорске институције (ДРИ) који је показао да је у периоду од 2016. до 2018. године из буџета потрошено око 28 милијарди динара за подстицаје у сточарству, а да у истом периоду није дошло до повећања броја грла код појединих врста животиња, производње меса и повећања извоза у области сточарства.
Значи ли то да је кичма пољопривреде сломљена, а да се, чини се, због тога креатори аграрне политике нису забринули. Само на примеру говеда види се да је у периоду од 2009. године број грла константно опадао. Тако, на пример, Зелена књига за 2018. годину, документ који заправо представља извештај о стању у пољопривреди, коју објављује ресорно министарство, показује да је број говеда 2018. године износио 878.000, што је 2,3 одсто мање него претходне. Примера ради, 2016. године било их је 916.000.
Охрабрујући је податак који је наведен у Зеленој књизи за 2019. годину према коме је број говеда, током 2019. године достигао благи раст и износио 898.000 грла. Да је реч о “инциденту” показује податак да је већ следеће 2020. године било регистровано 886.000 грла.
Посматрано у међународним оквирима, број говеда у Србији има у светским оквирима удео од око 0,1 одсто, односно удео од 0,7 одсто у европском броју, што готово да представља статистичку грешку. За агроекономисту Војислава Станковића то указује на маргиналан међународни значај који има говедарска производња у Србији.
А да је говедарство у Србији више начин преживљавања него бизнис, види се и из података добијених Пописом пољопривреде који ради Републички завод за статистику. Према подацима званичне статистике, говедарством се у Србији бави око 177.000 пољопривредних газдинстава, што представља 28 одсто од укупног броја пољопривредних газдинстава. Међутим, просечан број говеда по газдинству износи 5,1 грло, а највећи број пољопривредних газдинстава има једно до два грла говеда.
И у осталим гранама сточарства виде се слични опадајући трендови. Зато никога не треба да чуди што извоз меса из Србије из године у годину опада.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- СВАКИ ИНТЕРНЕТ ДОМЕН МОЖЕ БИТИ ИСКОРИШЋЕН ЗА ЗЛОНАМЕРНЕ РАДЊЕ: Да не будемо саучесници
- КОМПАНИЈА ДЕЛТА ХОЛДИНГ ИНВЕСТИРАЛА 70 МИЛИОНА ЕВРА: Отворен шопинг мол Делта Планет у Нишу
- СРПСКЕ КОМПАНИЈЕ НА НАЈВЕЋЕМ САЈМУ ПРЕХРАМБЕНИХ ПРОИЗВОДА У РУСИЈИ: Бели сиреви и сирни намази – фаворити на руском тржишту
- Следећи број Економетра излази 8. јуна 2021.
