Након лошег искуства у фабрици, струковни економиста Јована Митровић Ранђеловић ради код куће, на селу. Новац је у другом плану, сама је свој газда, има подршку породице, родитеља, пријатеља и поверење купаца. Младима поручује: ако сте незадовољни у фирми, не очајавајте, крените сопственим путем, излаз увек постоји
Јована Митровић Ранђеловић у свом царству – у радионици прави тестенине
Млада Нишлијка Јована Митровић Ранђеловић није ни сањала да ће посао, мир и задовољство да пронађе у свом дому. Али, како то често бива, професионални и животни путеви не иду онако како планирамо и желимо, већ их трасира сплет околности, као што се то десило у њеном случају. Одрастала је у радничкој породици и рано стицала радне навике. Помагала је родитељима који су, поред сталног посла у фабрикама, радили и допунске послове, како би њој и њеној сестри омогућили бољи живот. Кад је одрасла, Јована је упоредо са школовањем радила у бутицима, продавницама, а потом се запослила у једној фабрици конфекције. Незадовољна третманом и условима, дала је отказ и почела да размишља шта би могла да ради и да зарађује за живот. Тако је дошла на идеју да почне да прави резанце, тестенине и суви зачин без адитива. Ево њене приче:
– Завршила сам Високу економску школу и стекла звање струковног економисте. Ја сам из радничке породице, моји родитељи су обични радници у производним погонима и увек су радили по два посла. Већ од своје осамнаесте године сам кренула да радим. Када сам напунила 22 године, договорила сам се са родитељима да нађем неки стални посао, да будем пријављена и да ми иде стаж. Тако сам се запослила у фабрици која прави одевне предмете. Услови су били лоши, физички посао, зими хладно, лети вруће, међуљудски односи нарушени, радим стално исто, монотоно и досадно. После две и по године дала сам отказ, боље да седим код куће, него да радим у таквим условима. Било ми је тешко, нема новца, сви око мене раде, почела сам да преиспитујем своју одлуку да напустим фабрику, да ли сам исправно поступила. Питала сам се – шта да радим. У струци немам искуства, а не желим да се вратим у фабрику. И помислим – па могу да правим резанце и тестенине.
Јована каже да је то често радила са мајком, а приметила је да нико у њиховом окружењу не продаје домаће резанце. Може да се ради у кућним условима, нису потребна велика улагања, то је нешто што може да се почне одмах. И тако је почела. Пошто је по средњошколском образовању прехрамбени техничар, знала је нешто о тесту и производима од теста. Повезала се са професоркама из школе, набавила литературу, истражила интернет.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- БЕЗБЕДАН САЈТ – БЕЗБЕДНИЈА Е-ТРГОВИНА: Сајбер криминалци не бирају жртву према величини предузећа
- ОДГОВОР BANCA INTESA НА ИЗАЗОВЕ НА ДИГИТАЛНОМ ТРЖИШТУ: Клијенти су радо прешли на дигиталне сервисе
- САША ЛЕКОВИЋ, ИЗВРШНИ ДИРЕКТОР ТЕХНИКЕ У КОМПАНИЈИ ТЕЛЕНОР: Улажемо у квалитет мреже и у најновије технологије
- СРПСКИ ПРИВРЕДНИЦИ НА СВЕТСКОЈ ИЗЛОЖБИ У ДУБАИЈУ: Добра основа за даљу пословну сарадњу
- Следећи број Економетра излази 7. децембра 2021.
