Bond, Džejms Bond, Kazino Estoril, Popov, Dušan Popov i špijuni raznih službi imali su tokom Drugog svetskog rata smeštaj u istim hotelima Kaškaiša, sedeli u istim kafeima, sretali se na ulicama i kockali se u istom kazinu. I tako sve do 1945. godine kada je bilo izvesno ko je pobedio… Te senke prošlosti retko ostavljaju ravnodušnim srpske turiste koji posete Estoril i Kaškaiš
Kazino Estoril
Svako ko krstari Portugalijom, a čuo je ili pročitao nešto više o Estorilu, kada se sa autoputa spusti na obalu, prvo će otići da vidi zgradu čuvenog Kazina Estoril. Taj kazino slovi za jednu od najvećih evropskih kockarnica, ali je od toga mnogo važnije što je zauzeo prestižno mesto u istoriji Drugog svetskog rata. Naime, Estoril i Kazino bili su mesto gde su se nalazili špijuni svih boja i predano obavljali svoje zadatke, budući da je Portugalija imala sreću da izbegne ratni vihor, kao neutralna teritorija.
Istorija još kaže da je čuveni Englez Jan Fleming, prvo obaveštajac a posle pisac, upravo u Estorilu dobio ideju za lik svog junaka Džejmsa Bonda jer je opsesivno posmatrao šta tamo radi dvostruki špijun srpskog porekla Dušan Popov. A sve to je, kroz autentičnu dokumentaristiku, više nego atraktivno opisao Dejan Tiago Stanković u svom romanu „Estoril“. Knjiga je već mesecima bestseler na srpskom tržištu i biće vam još zanimljivija posle posete Estorilu.
Što se tiče same zgrade Kazina, moram da priznam da mi nije izgledala posebno impozantno, jednog popodneva krajem avgusta ove godine, kada sam posetila Estoril. Samo beton i staklo, bez nekih posebnih arhitektonskih atrakcija, pa ogromna zgrada liči na nešto pažljivije dizajniranu četvorospratnicu iz sedamdesetih godina prošlog veka. Mnogo je impresivniji divan park koji se prostire ispred ulaza u kazino i koji vodi pravo na morsku obalu. Unutrašnjost kazina je raskošna, sudeći po fotografijama enterijera kojima obiluje svaki prikaz na internetu. Ali, od izgleda kazina mnogo je značajnija njegova uloga u istoriji sveta četrdesetih godina prošlog veka.
Naime, velika nemačka ofanziva u maju 1940. godine završila se tako što su okupirani svi prilazi-luke u Evropi prema Atlantskom okeanu, pa su prekookeanski putevi bili presečeni. U tim uslovima, Lisabon je postao jedini izlaz sa kontinenta. Zato je u nekoliko nedelja maja i juna 1940. godine, kaže istorija, Estoril bio zagušen svima koji su želeli da se domognu Amerike ili neke druge prekomorske zemlje. Taj period je u istoriji ostao zabeležen kao „Izbeglička kriza”. Razume se, u 99 odsto slučajeva te izbeglice su bili veoma bogati ljudi koji su se u Estorilu našli sa koferima punim para i dragocenostima.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- Drugi multikongres Serbian Visions u Beogradu
- PKS ojačava arbitražno rešavanje sporova u privredi
- SA MEĐUNARODNE KONFERENCIJE UPGRADE IN BELGRADE: Inovacije u preradi gasa
- REVIZIJA I RAČUNOVODSTVO: Porez po odbitku na usluge
- O ZELENIM POLITIKAMA: Kako su druge zemlje rešile prodaju poljoprivrednog zemljišta
- ALEKSANDAR RUŽEVIĆ, GENERALNI DIREKTOR COCA-COLA HBC SRBIJA I CRNA GORA: Rast biznisa uz nove ciljeve održivosti
- KONFERENCIJA O UPRAVLJANJU LJUDSKIM RESURSIMA: Zašto je važna komunikacija sa zaposlenima
- PITER DRAKER: MOJ POGLED NA MENADŽMENT (4): Šta je “preduzetnički džudo”
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2016.
