Београдски Цептинг заступа највеће светске произвођаче противпожарне опреме, пројектује и пружа комплетан инжењеринг за објекте од посебног значаја у земљи, али и далеко изван њених граница

Само на први поглед чини се да прича о настанку Цептинга, Центра за пројектовање и инжењеринг, делује бајковито и нуди рецепт како се празних џепова, са оснивачким улогом од некадашњих 100 немачких марака, може покренути успешна фирма која у основи пословања има свеобухватну заштиту од пожара.

Реч је о 1993. години, када су и најбоље замисли о покретању бизниса, стицајем околности, биле готово предодређене за неуспех. Машински инжењер Драган Секуловић и његов ортак Миодраг Кадић, мајстори своје струке, велики посао у гасификацији Србије вредан у том часу око 100 милиона долара, а обустављен због ратних прилика, заменили су оснивањем сувласничке фирме која данас запошљава 15 врсних инжењера различитих струка, економисте и правнике. У пројектном бироу Цептинга настају елаборати без којих се не може замислити изградња најзначајнијих објеката у земљи, али и широм света, па отуда референтна листа његових клијената обухвата велике аеродроме, термо и хидроелектране, пословне и тржне центре, стамбена насеља, фабрике, позоришта, надземне и подземне гараже великих капацитета.

Прорачуни

Поред тога што на овим просторима заступа Tyco, највећу светску фирму за противпожарну опрему, Цептинг у своје пројекте укључује опрему овог еминентног произвођача и једини је биро који поседује програм за прорачуне заштите.

Лиценце

Цептинг д.о.о. поседује лиценце МУП-а Србије, Управе за противпожарну и превентивно-техничку заштиту и Управе противпожарне полиције за обављање низа послова на плану заштите од пожара. Такође, има лиценцу Министарства грађевина Републике Србије за израду архитектонских и пројеката унутрашњих инсталација у високоградњама и објектима за које грађевинску дозволу издаје општина или град.

Цептинг на територији Србије и Црне Горе заступа и водеће светске фирме из области противпожарне заштите, попут америчке Tyco или Mapress, специјализованих за производњу најсавременије опреме нових технологија, уз гарантовано сервисирање и одржавање.

Превенција и заштита од пожара је мултидисциплинарна област, па су отуда међу стручњацима Цептинга и машинци и електроинжењери, архитекте, технолози, хемичари, хидроинжењери. Само њиховим заједничким знањем и умећем може се поузданим путем до пројеката који су овој малој, али афирмисаној, фирми обезбедили послове широм планете.

– Пре него што почнемо било који посао важно је да утврдимо да се он базира на светским, европским и нашим прописима и то не само када је реч о пројекту, већ и опреми и монтажи – каже инжењер Секуловић. – Људима вероватно ништа не значе фирме као што су Grinnell, Wormald, Total Wather, Thorn Security, Zettler, O Donnell, Griffin или Mather Platt, али то су највећи светски произвођачи најсавременије опреме за аутоматске инсталације за дојаву и гашење пожара водом (спринклер) и за гашење гасом (интерген) које ми заступамо и без којих се не може замислити ниједан пројекат наше фирме.

Зато су у „радној биографији“ Цептинга пројекти за противпожарну заштиту чак седам аеродрома, међу којима су београдски, подгорички, тиватски, московски Домадедово или сибирски Новокузњецов, затим подземна станица Вуков споменик, реконструкција Народног музеја у Београду, Позориште на Теразијама, Звездара театар, трговински ланци Метро и Темпо.

У пројектном бироу Цептинга успешно су одговорили захтевима клијената из Ирака, Нигерије, Катара, Букурешта, Варшаве, некадашњих југословенских република. Само за Русију и Казахстан израдили су пројекте за више од 200 објеката.

Драган Секуловић, искусни „пожарац“, напомиње да су, када је реч о угрожености објеката, највећем ризику изложени они са више од седам спратова, односно висине 22 метра. За оне више од 40 метара, односно 12 спратова, важе још строжи прописи заштите по којима је, на пример, позната Русија, али и САД и Немачка.

Дим опаснији од ватре

Зорана Секуловић је пред сам крај новембра прошле године стекла диплому машинског инжењера на Београдском универзитету. Тема дипломског рада “Контролисано одвођење дима код пожара у затвореним јавним објектима“, ефектно одбрањен пред комисијом, отворила јој је врата Цептинга, где ће се прикључити екипи младих стручњака, у духу кадровске политике ове фирме. Зоранин рад био је први са тематиком заштите од пожара на Машинском факултету на којем планирају да отворе нови смер за противпожарну заштиту.
Припремајући завршни рад на студијама Зорана је, између осталог, утврдила да у свету свакога дана око 200 људи, на сваких шест минута, страда од пожара. При томе је много већи број жртава од гушења димом, а из године у годину број настрадалих се повећава, првенствено због употребе савремених грађевинских материјала.
Најугроженији су високи објекти услед чињенице да се у њима ватрена стихија најлакше шири кроз многобројне отворе и шахтове. Један од пожара такве врсте који је однео 85 живота, а за собом оставио 584 повређена, догодио се у хотелу у Лас Вегасу 1980. године. Истрагом је утврђено да је највећи број настрадалих био на првом спрату, где је избио пожар. До 14. спрата није било повређених, да би после ове висине било пронађено 10 жртава по спрату. Занимљиво јер да ниједног настрадалог госта хотела ватра није ни дотакла, већ су сви били угушени димом.
У дипломском раду Зорана Секуловић је предочила најважније методе одбране од дима, системе детекције и одвођења дима. Како категорији најугроженијих објеката припадају они висине изнад 20 метара, најважније је израчунати количину дима и време за које ће испунити просторију. Зато је и брига одговорних за безбедност усмерена, пре свега, на путеве евакуације, попут степеништа, претпростора и ходника којима треба омогућити што ефикаснији довод свежег ваздуха и одвод опасног дима.
Одбрана дипломског рада била је пропраћена филмом на којем је приказана нумеричка симулација временског и просторног простирања дима у замишљеном пожару на аеродрому “Никола Тесла” у Београду. У првих пет минута, без механичког одвођења дима, најугроженији је био хол за подизање пртљага који се у првом минуту испуни димом и даље прелази у приземље и на први спрат.
Први корак у стварању безбедног амбијента у оваквим и сличним просторима јесте омогућавање механичког одвођења дима и увођење чистог ваздуха, а тек потом интервенција специјалним засторима око степеништа.
Недвосмислени закључак проучавања ситуације која је далеко од виртуелне јесте да је у фази израде техничке документације императив да се води рачуна о правилној документацији за евакуацију, правом избору материјала на путевима спасавања и доследној примени одговарајућих метода заштите од дима, у зависности од степена угрожености објекта. Само на тај начин, тврди Зорана Секуловић, могуће је знатно смањити број настрадалих од дима приликом великих пожара.

Мањкавост наших прописа на овом плану односи се, углавном, на јавне објекте који примају велики број људи, попут позоришта, биоскопа, спортских хала, мегамаркета или подземних гаража. Секуловић сматра да би законодавство морало много више и ригорозније да се окрене прописима који регулишу противпожарну заштиту оваквих локација. Како ће се практично организовати противпожарна служба када је реч о стамбеним зградама, зависи од сваког града посебно. Ту је, на пример, Београд на веома добар начин решио приступ кризним догађајима.

– Заштита од пожара је веома комплексна област јер укључује велики број стручњака који морају доследно да одраде свој део посла, поштујући законе и прописе. Урбаниста има задатак да планира најбоље место будућег објекта, архитекта-пожарац одређује степен отпорности објекта, односно материјала и путеве евакуације, машинац уграђује инсталације, електричар повезује лифтове и противпаничне светиљке, инсталатери спроводе системе за аутоматско гашење – објашњава Секуловић. – Тек када се квалитетно и прописно одраде све фазе пројектовања, можемо да говоримо о безбедности грађевина.

Ипак, кажу стручњаци, увек је најбоља заштита превентива, по оној народној боље је спречити…

Слободанка Андрић