Иако је Србија прва од некадашњих југословенских република постала пуноправна чланица CFPA-е, има још много посла до високог степена заштите од пожара, према европским стандардима

Средином ове године Београд и Србија биће домаћини генералне скупштине CFPA-е (Confederation of Fire Protection Associations), односно Европске конфедерације заштите од пожара. Паралелно ће се одржати саветовање експерата наше земље са представницима 24 државе – чланице националних асоцијација Европе. Током два дана у Центру „Сава“ наши стручњаци који се баве проблематиком заштите од пожара имаће прилику да се упознају са најсавременијим достигнућима у овој области и да истовремено упореде место Србије и њену законску регулативу на плану заштите од пожарне стихије која од памтивека важи за доброг слугу, али злог господара.

Организатор првог скупа на територији наше земље је ДИТУР, Друштво инжењера и техничара за управљање ризицима и његов председник проф. др Милован Видаковић, захваљујући чијем ауторитету је Србија прва од некадашњих југословенских република постала пуноправна чланица CFPA-е.

Књиге

Милован Видаковић је аутор уџбеника и приручника из области заштите од пожара који се користе на студијама Београдског универзитета. „Пожар и архитектонски инжењеринг“ намењен је студентима архитектуре и у посебном одељку бави се заштитом у јавним објектима, хотелима, робним кућама, позориштима, биоскопима, гаражама, спортским дворанама. Књига „Пожар и осигурање у индустрији“ једина је са овом тематиком у свету, јер повлачи паралелу између регулативе (државних органа – инспекцијских служби) и осигурања у области техничког управљања ризицима. Трећа књига посвећена је термодинамици неконтролисаног сагоревања.

Занимљива професионална биографија сврстала је др Видаковића међу најбоље познаваоце заштите од пожара на нашим просторима. Дипломирани машински инжењер Београдског универзитета прво радно искуство стекао је на месту генералног техничког директора у фирми Сан Марко (Порденоне – Италија) која је имала монопол на израду машина за развијање фотографија, где је конструисао супербрзу машину, која му је донела право на два светска патента. Тесна сарадња са Архитектонским и Машинским факултетом у Минхену резултирала је докторском дисертацијом на тему „Заштита од пожара високих климатизованих објеката“. Рад на дисертацији био је помогнут стипендијом Владе Србије за Универзитет у Бриселу и представљао је, практично, пионирски корак у овој важној области.

Почетком осамдесетих година прошлог века др Видаковић преузима у Дунаву место руководиоца за имовинска осигурања за област техничког управљања ризицима. Главно поље његовог рада и као професора на Новосадском универзитету и у Вишој техничкој школи јесте управо заштита од пожара. Годину дана проводи на Куби као шеф техничке асистенције Института за испитивање материјала Србије. На овом егзотичном карипском острву дружио се са оцем Че Геваре, затим са човеком који је инспирисао Хемингвеја за главни лик романа „Старац и море“, као и композитором чувене песме Гвантанамера…

До увођења санкција нашој земљи био је представник Југославије у CEA, Комисији осигурања Европе у Паризу, одакле и потичу његове професионалне везе са најважнијим институцијама Старог континента и контакти са челним људима организације, која је проширена 1996. године уласком Канаде, САД, Јужне Америке и Африке, Јапана, Кине и Аустралије у међународну асоцијацију заштите од пожара (CFPA). Чињеница да одлично говори пет светских језика још лакше пробија баријере и отвара путеве сарадње наше земље са најзначајнијим институцијама од глобалног значаја.

Ауторитет проф. др Милована Видаковића отворио је Србији врата за улазак у Европску конфедерацију. ДИТУР, Друштво инжењера и техничара за управљање ризицима у животној средини Србије које је у саставу СИТС-а, Савеза инжењера и техничара Србије, од 2005. године преузима лиценцу тзв. тренинг систем у оквиру Европске дипломе, а прошле године улази у систем безбедности објеката на нивоу Европе, односно у састав CFPA-е.

Пет највећих

Пет пожара са највећим бројем жртава у тзв. објектима масовног окупљања који су забележени у новијој историји догодили су се у Чилеу, Кини (три) и Бечу. Чак 2.500 погинулих и несталих биланс је ватрене стихије која је 8. децембра 1863. захватила цркву Ла Компанија у Сантјаго де Чилеу. Стравичан је био и пожар који је 1845. у позоришту кинеског града Кантон прогутао 1.670 људи. У бечком Рингтеатру 1881. изгорело је 899 особа, у позоришту у Антигону (Кина) 1937. живот је изгубило 700 посетилаца. У биоскопу у кинеској провинцији Сикјанг 1961. погинуло је 600 људи.

Др Видаковић каже да ће јунска Генерална скупштина CFPA-е, поред велике части Србији, донети и низ практичних користи. Наши стручњаци, између осталог, имаће прилику да се упознају са најновијим достигнућима на плану заштите од пожара, резултатима тренинга за Европску диплому и безбедност у објектима, израдом законске регулативе. Без обзира на чињеницу да је у Србији заштита од пожара релативно развијена, ми се још недовољно уклапамо у европске стандарде, што ће бити један од првих корака у блиској будућности. Једна од највећих мањкавости у области заштите од пожара на овим просторима јесте чињеница да немамо акредитоване лабораторије за испитивање опреме за интервенције при стихијама пожара, што практично значи да је део опреме за заштиту од пожара без атеста акредитоване лабораторије. То, такође, значи да нема ваљаних података о средствима за гашење, јављачима пожара, шпринклерским инсталацијама и свега онога што је, заправо, алфа и омега за случај пожара.

– Да бисмо нашим стручњацима омогућили да стекну увид у знања која су у развијеним европским земљама ствар рутине, ДИТУР често организује посете асоцијацијама и лабораторијама, како би виђено могли да примене у домаћој пракси – каже др Видаковић. – Тако смо прошле године посетили сајам у Бирмингену, у Великој Британији и обишли, између осталог, колеџ за ватрогасце, чувену BRE лабораторију и осигуравајућу кућу Лојд. Приликом посете сајма заштите од пожара у Паризу у новембру 2006. присуствовали смо симулацији гашења пожара на највећем тренажном резервоару на свету и имали срдачан сусрет са председником CFPA господином Benoit Clair.

У нашој земљи предстоји озбиљан рад на плану законске регулативе, која би доследно спречавала праксу да се, на пример, испројектује, па чак и изгради, објекат од општег значаја, а да се претходно не уради неопходни елаборат о противпожарној заштити.

Проф. др Милован Видаковић жали што Београд (барем за сада) не прихвата предлог Белгијанаца да се, страним средствима, у Новом Београду подигне највиша зграда у Европи са 115 спратова и висине 400 метара. Ово пословно-хотелско здање било би својеврсна атракција и за Београд и за Србију и сигурно би нашу земљу довело на прве стране и ударне термине информативних гласила. Незаинтересованост, па чак и отпор, надлежних подсећа га на онај који су својевремено Парижани имали према изградњи Ајфелове куле. Данас, каже, треба одвојити најмање три сата за улазак и обилазак здања које је постало симбол главног града Француске. Београду је неопходна једна таква грађевина која ће, не само изгледом, учинити нашу престоницу препознатљивом у целом свету.

Такав монументални објекат био би, такође, савршено безбедан и када је реч о заштити од пожара, јер пројектовање подразумева и искључивање сваке могућности да ватрена стихија угрози безбедност облакодера, или оних који бораве у њему.

С. Андрић