Уз певање и концерте, славни естрадни уметник имао је три радње за хемијско чишћење у Београду и тим послом се бавио пуне 23 године. Данас, каже, да није лако водити мали бизнис и да су превисоке дажбине које убире држава
Један од наших најпопуларнијих музичара, певач и композитор, Жарко Данчуо (Загреб 1945) однедавно је у пензији. Али, несумњива репутација врсног уметника, правог господина, недипломираног правника и дефектолога, великана наше естрадне сцене са репертоаром од Елвиса и Битлса до балада и староградских песама или џеза, води га и даље с концерта на концерт. Ових дана, са својим дугогодишњим пријатељем, композитором и диригентом Војканом Борисављевићем, одлази у Беч на велики бал наших истакнутих привредника и бизнисмена који живе и раде у Аустрији.
Али, уз све те фантастичне успехе, ипак, само од песме се не живи. То је још почетком осамдесетих година схватио Жарко Данчуо и, како каже у разговору за Економетар, одлучио је да део зарађеног новца инвестира у радњу за хемијско чишћење.
– Био сам те 1982. године пионир у том послу. Мислим да нико од мојих колега још није кренуо у неки други бизнис осим певања. Отворио сам једну за другом три радње, једну код Цветка, другу на Новом Београду и трећу у Земуну. Желео сам да ми то буде залог за сигурне пензионерске дане. Уз певање и концерте, тим послом сам се бавио пуне 23 године. У то време морао сам да положим стручни испит да бих могао да отворим радњу за хемијско чишћење. Онда сам купио сам локал и опремио га машинама.
• Откуд идеја да мали бизнис буде баш радња за хемијско чишћење?
– Зато што је то нешто где нисам себе морао много да ангажујем, могао сам и даље да певам. Запослио сам стручне људе, а ја сам само надгледао и водио рачуна да све функционише. Нисам хтео да радим нешто што би ме више временски ангажовало, јер би онда трпела моја основна професија, певање. Јер, водити ресторан је много захтевније.
Опширније у штампаном издању
