Сакупљањем и откупом шумских плодова, лековитог биља и њиховом прерадом осваја инострано тржиште. Овај вид “упошљавања” враћа живот у опустела села пчињског краја

Својим породичним бизнисом Петрун Стошић Зајко, власник предузећа „Клека”, са синовима Александром и Небојшом, супругом Љиљаном, снахама Оливером и Драганом подстиче мештане општине Трговиште, најсиромашније и најнеразвијеније комуне, да не напуштају своја породична огњишта и не исељавају се. Јер, како каже, долина Пчиње и њени предивни планински терени су „суво злато” које треба искористити на прави начин. Својевремено, креативног и у бизнису веома успешног Петруна Стошића, због тога што није имао длаке на јези- ку, није волела ни једна власт. А у Трговишту од 1950. па наовамо мењале су се многе „гарнитуре”. Петрун ни једној није одговарао јер је знао све у „брк да саспе”. Зато је био на удару кадровика, инспектора, инкасаната и којекаквих „мастиљарских помагала”. Све је то стоички издржао и истрајао, и у своје Тр- говиште увек уводио нешто ново у бизнису. Недаће су прошлост и уз помоћ целе породице, али и ЦХФ-а и других међународних организација, Петрун је сада са синовима Александром и Небојшом власник успешног и угледног предузећа „Клека” које се бави откупом и прерадом шумских плодова и лековитог биља.

Шумски плодови

У међувремену су се политичари „смирили” па је Петрун уз помоћ „Интер фуда” из Чачка кренуо, пре десет година, да откупљује печурке и друге шумске плодове. Радио је даноноћно са супругом Љиљаном и осамдесет-петогодишњом мајком Стојном, а помагали су и синови Александар и Небојша. Убрзо одлучује да се осамостали и почне породични бизнис. Прво сам изградио сушару, јер квалитетни шумски плодови којих има у изобиљу у овом крају, уколико се не осуше квалитетно, пропадају. Онда сам ширио делатност. Уз вргањ, лисичару, смрчак, супичару, рудницу, ђурђевку откупљивао сам и друге врсте, а онда кренуо на лековито биље и друге шумске плодове. Почео сам топлу прераду печурке, а како се посао ширио, укључио сам и синове, каже Петрун и додаје да је за овај посао радно ангажовао (упослио) још тридесетак људи. Хтео сам да се проширим, али није било новца, сем скупих креди-та. Прогутао сам кнедлу и узео кредит, било је тешко отплатити га, али се исплатило, испричао нам је Петрун у разговору за Економетар. Од брања и предаје печурака, других шумских плодова и лековитог биља предузећу „Клека” Петруна Стошића, издржавају се многе породице у Трговишту, али и у околним планинским селима.

Многима је то једини извор прихода, а због овог уносног посла многи су почели да се враћају на напуштена имања. Љиљана Станојковић, из Козјег Дола, са ћерком Сањом донела је да преда по десет килограма вргања и нешто мање лисичаре. Ћерка је, каже, сада на распусту па кампању печурке користе да обезбеде новац за њено школовање и за кућни буџет. Да није Петруна а, наравно и печурака, морали бисмо да тражимо зараду на другој страни.