Највећи проблем српске привреде јесу незапосленост и неравномеран регионални развој и зато ће средства из НИП и других фондова бити усмерена у бржи укупни економски развој
– Србија ће спољни дуг у наредних шест месеци смањити за 2,5 до 3,5 милијарди долара чиме ће његово учешће у бруто друштвеном производу опасти са око 40 одсто на 31 одсто. Захваљујући неочекивано високом приливу страних инвестиција, оствареном пре свега кроз продају мреже Моби 63 и банака, остварен је значајан буџетски суфицит. Зато је највећи део пристиглих средстава већ усмерен у пројекте из Националног инвестиционог плана – изјавио је министар финансија Млађан Динкић на Трећој привредној конференцији коју је организовала Рајфајзен банка у београдском Хајату, 25. септембра.
Као специјални гост ове конференције, после поздравне речи Оливера Регла, председника Извршног одбора Рајфајзен банке, министар Млађан Динкић образложио је детаље из Националног инвестиционог плана и централне проблеме српске економије.
Излазак из кризе
– Ове године почели су да се исказују први позитивни ефекти тешких одлука које смо били принуђени да доносимо на почетку транзиције. Уверен сам да ће на крају ове године инфлација бити једноцифрена, али не треба заборавити ни чињеницу да стопа укупног економског раста већ неколико година износи између шест и осам одсто. Највећи проблем српске привреде сада је неравномеран регионални развој и незапосленост, па ће зато и средства из НИП и других фондова, бити усмерена на гасификацију источне и јужне Србије и пројекте који увећавају атрактивност тих подручја за инвеститоре – рекао је министар Динкић.
Лични циљ
– Мој лични циљ јесте да у наредних неколико година достигнемо ниво економског развоја који има Хрватска. Они су нешто испред нас, а имамо сличне развојне услове. Бугарска и Румунија јесу „пред вратима” Европске уније, али по висини бруто друштвеног производа ми смо њих већ достигли. Хрватска је напреднија и требало би да што пре достигнемо њихов ниво развоја – рекао је Динкић.
Рајфајзен банка највећа
Пет највећих банака у Србији, а то су, по висини билансне активе, Рајфајзен, Интеза, Хипо, Комерцијална и ХВБ банка, заузимају 50 одсто укупне активе банкарског сектора. У оквиру тога само Рајфајзен банка има 15 одсто учешћа, навео је Горан Кесић један од аргумената да концентрација у банкарском сектору још није завршена.
Залажући се за бржи развој у коме нема социјалних давања и субвенција пропалим фирмама из државног буџета, министар Динкић је указао на то да је до прошле године за инвестиције из буџета издвајано један до два одсто средстава, а да ће ове године то износити око 12 одсто. За наредну годину најавио је издвајање чак 25 одсто буџетских средстава за развојне програме. Он је истакао да је предвиђен низ стимулација за послодавце који отварају нова радна места, пошто се у наредној години очекује интересовање страних компанија за улагање у српску привреду.
Наглашавајући да је за развој Србије битна макроекономска и политичка стабилност, Млађан Динкић је рекао да он не види као проблем чињеницу да увоз расте брже од извоза, пошто је реч о увозу сировина које доприносе расту производње. „Најважније је да постоје финансијске могућности одакле се може финансирати такав увоз, а девизна средства којима располажемо то омогућавају на дужи период. Уосталом, азијске земље које су имале брз развој и које се код нас често наводе као успешан пример, имале су већи увоз од извоза чак и у периоду од десет година”, рекао је Динкић.
Према његовим речима, стране инвестиције ће у овој години у Србији износити око 3,6 милијарди динара.
– Уверен сам да ће се тај ниво инвестиција одржати и у наредним годинама, иако неће бити продаја као што је то био случај са Мобтелом. Очекујемо, наиме, трећег оператера за мобилну телефонију, улагања у енергетски сектор и нове гринфилд инвестиције а запошљавање ћемо додатно стимулисати. То ће бити добри услови за привлачење страних инвеститора – рекао је Динкић.
Једноцифрена инфлација
– Проблем српске економије није инфлација. Уосталом, Словенци су релативно високу стопу инфлације држали све до пред сам улазак у чланство ЕУ. Кад се постигне политичка стабилност, лако се инфлација своди на нижи ниво. Наш највећи проблем је незапосленост јер са тим није могуће осигурати привредни раст на дуги рок – рекао је министар Динкић.
Први корак у решавању проблема незапослености биће ангажовање средстава из Националног инвестиционог плана. Према Динкићевим речима, нема разлога за бригу да ће се улагање у капиталне инвестиције из НИП-а прелити у јавну потрошњу, зато што ће радници добити плате, па ће почети да их троше. Пре се може десити да порасте увоз због потреба за компонентама које се не производе у земљи, али ће, с друге стране, то повећати приватна улагања. Као један од већих проблема Динкић је истакао и лош систем образовања који је данас ограничавајући фактор за бржи економски развој. Отуда су и значајна средства предвиђена за инвестиције у образовање. И друге земље у транзицији су се са тим суочавале и решавале су проблем, па је сада време да и Србија уложи у образовање.
– Убеђен сам да ће након мандата следеће владе Србија постати чланица Европске уније – рекао је Динкић.
Кредитирање
У 2005. години у банкарски сектор Србије ушло је 2,5 милијарди евра кроз активу. Делом је то било узроковано и повећањем обавезне резерве а делом и због продаје банака. Тај раст је очигледан у односу на земље у окружењу, рекао је Кесић. Али, ако се упореди податак да кредити становништву учествују само са седам процената у бруто друштвеном производу, онда је јасно да је то знатно мање од земаља у окружењу и да треба очекивати даљи раст.
Кад је реч о кредитирању привреде, Кесић је навео да је само Рајфајзен банка кредитирала привреду са 900 милиона евра, док су Банка Интеза и Хипо Алпе Адрија у привредни сектор пласирале по око 600 милиона евра у прошлој години.Рано за „други стуб”
На Трећој привредној конференцији Рајфајзен банке, која је окупила више од 150 привредника, и на којој је било речи о новим правцима развоја банкарског сектора и инвестиционим могућностима, министру Динкићу је постављено питање о томе када ће бити уведен такозвани други стуб пензијског осигурања, односно обавезно приватно пензијско осигурање.
Према одговору министра Динкића, увођење другог стуба пензијског осигурања не треба очекивати у неколико наредних година, јер се за то нису стекли сви потребни услови. Уведен је трећи стуб, а то је добровољно пензијско осигурање, па се и ту показало да нема довољно стручних људи са лиценцама који би могли да обављају посао, рекао је Динкић.
О новим правцима развоја банкарског сектора у Србији говорио је Горан Кесић, члан Извршног одбора Рајфајзен банке. Како је нагласио, укупна актива банкарског сектора у Србији износила је 8,7 милијарди евра у 2005. години, што указује на ниско учешће у бруто друштвеном производу.
– То је знак да постоји велики потенцијал за раст и отуда велико интересовање банака за српско тржиште. Сектор рада са становништвом бележи најбржи раст и извесно је да ће се утакмица за клијенте наставити у банкарском сектору – рекао је Кесић.
Банкарска утакмица
Као главне карактеристике српског банкарског тржишта Кесић је означио да нема јаке концентрације власништва и да на том плану тек треба очекивати промене. Наиме, пет највећих банака у Србији учествује са 50 процената у укупној банкарској активи, што је знак да процес концентрације власништва још није завршен и да укрупњавања, спајања, припајања и куповине тек предстоје. Како је оценио Кесић, за развој банкарског сектора у Србији постоји велики потенцијал, сигурно ће расти и бруто друштвени производ, тржишна конкуренција ће бити јака, али је такође извесно да рестриктивне мере централне банке могу да успоре тај раст, као и да утичу на већу цену банкарских производа.
Р. Н.
