Ђура Ранг каже да у Војводини готово да нема озбиљнијег пецароша који нема његов чамац. Према сопственој рачуници, до сада је израдио око хиљаду чамаца, односно сто комада годишње у просеку

Предузетник Ђура Ранг из Бачког Моноштора, близу Сомбора, већ деценију лепо плови водама приватног бизниса. А све то захваљујући дрвеним чамцима које израђује. Желео би да више уложи у развој, али ту су препреке: високе камате на кредите. Зато сада размишља о зајму из државног субвенционисаног пакета. Израда дрвених чамаца је Ђури Рангу сталан посао постао стицајем околности. То је радио његов отац као допунски посао а када је отишао у пензију, потпуно се томе посветио. Али, након очеве смрти остале су две капаре за неиспоручене чамце.

– Пошто сам помагао оцу у изради чамаца, понудио сам муштеријама да их ја израдим. Све је добро прошло, купци су били задовољни, па сам наставио да правим чамце. Брзо се показало да је то добра прилика да се заради нешто са стране, како се овде каже. Тако је то трајало две године – прича Ђура и додаје:

– Радио сам тада у „Бродоремонту“ а после у приватним предузећима. Нисам био задовољан, а посао са чамцима се лепо развијао. Зато сам пре десет година преломио и регистровао своју радионицу званично. По занимању сам аутолимар. Тај алат сам сачувао, ко зна можда опет и то кренем да радим. Данас сам потпуно посвећен изради чамаца.

Наш саговорник каже да је, када је отварао радионицу, добио од тржишта рада 120.000 динара бесповратних средстава. Новац је уложио у набавку модернијих машина за обраду дрвета. То није било довољно а као предузетник почетник није испуњавао услове за комерцијални кредит од банака. Зато је узимао готовинске зајмове, као физичко лице, и допуњавао своје производне капацитете. Тако је испуњавао услове банкара. А тржиште се развијало уз рекламу – добар глас далеко се чује.

Ђура Ранг каже да у Војводини готово да нема озбиљнијег пецароша који нема његов чамац. Према сопственој рачуници, до сада је израдио око хиљаду чамаца, односно сто комада годишње у просеку.

– Покривам тржиште целе Војводине а и добар део земље јужније. Долазе ми муштерије из Београда, Смедерева па и из удаљенијих крајева. Било је купаца и из Мађарске и Хрватске. Чак сам радио чамце и за једног Холанђанина који је желео да на свом бродићу има у опреми баш дрвене чамце. Све сам урадио како је тражио и био је задовољан.

Муштерије најчешће наручују чамце од четири до шест метара. Највише се наручи и прода чамаца за цену од 400 евра. Знају муштерије радионице „Ранг“ да је дрвени чамац практичнији од пластичног. Још ако се добро одржава и сваке године премаже катраном или другим заштитним средством, може да траје и 15 до 20 година. Уз такав квалитет и одговарајуће одржавање чамца задовољне старе муштерије неће брзо долазити са новим наруџбинама. Али, отворило се ново тржиште: дрвене чамце и слична пловила све више наручују туристичке организације. Етно туризам је “ин“. Туристички посленици се труде да побољшају понуду, да буду занимљиви и победе конкуренцију. Тако су туристички радници из Смедерева пре неколико година наручили прву дрвену шајку од радионице “Ранг“.

– Успео сам да је направим и то на основу само једне скице коју су ми пријатељи донели из неког од бечких музеја. Нажалост, неславно је завршила када је пре две године лед оковао Дунав а после дошла олуја. Однела је и шајку на дно реке – каже Ђура.

Следећа шајка поринута је овог лета а наручилац је био Центар за развој Шајкашке. Ова шајка дугачка је шест метара а наручиоци су за њу платили 12.000 евра. Да се сагради шајка требало је шест месеци преданог рада. Шајка је брзо запажена. Зато се менаџери из туристичких организација већ јављају и интересују за услове под којима се може наручити стари ратни брод. Било је интересовања и од стране европских организација које се баве еко туризмом. Добри су изгледи да бар још једна шајка исплови из Ђурине радионице. У радионици „Ранг“ шајке се праве од храста. Чамци се израђују од тог дрвета али и од црног бора и тополе. Зависи ко шта жели и може да плати. Пилане у Војводини нуде мање квалитетно дрво. Зато радионица “Ранг“ наручује дрво из Босне. То није увек лако јер на тржишту у понуди нема онога што се тражи одмах:

– Највише бих волео када бих имао квалитетан дрвени материјал у вредности од бар 5.000 евра. То је десет кубика на лагеру и било би довољно да увек могу брзо да израдим оно што купци желе. Али, тај новац бих могао да обезбедим уз кредит са каматом од највише пет одсто годишње – каже Ђуро Ранг.

Друга жеља овог врсног мајстора је да нађе радника који жели да се стално запосли у радионици уз све плаћене доприносе и редовну плату. Сада има највише сезонаца. Помаже и син бродар када је код куће. Нађу се и плате сезонци када има више посла. То су углавном радници из предузећа у реструктурисању. Плате примају редовно и чекају социјални програм. Чека и Ђура. Он је страстан пецарош баш као и његове муштерије. Ваљда неће морати да упеца „златну рибицу“ да би му се жеље испуниле. Јер, један је од ретких предузетника који готово да нема озбиљну конкуренцију.