У Европи тренутно има око милион корисника микрокредита, док у Србији само банке могу да дају кредите привреди и грађанима, јер и даље не постоји регулаторни оквир који би небанкарским институцијама омогућио рад
Потребе за финансирањем микро, малих, социјалних предузећа и почетника у пословању, али и угрожених категорија становништва су изражене, али да би то било могуће и у Србији, неопходно је да се усвоји и одговарајући закон о микрофинансирању. Годинама се о њему прича, али се од радних група, које су формиране још пре три године, није далеко одмакло. Насупрот томе, у европским државама, развијеним и мање развијеним, микрофинансирање је начин да се и том, понекад, маргинализованом сегменту предузетништва помогне, а на сваки евро уложеног у буџет врати се и до четири евра.
Каква је улога микрофинансирања, шта је потребно да би оно заживело и код нас и каква су искуства у Европској унији, указано је на округлом столу „Финансијски инструменти у функцији социјалног, економског, друштвеног развоја сектора ММСП“, одржаног 24. октобра у Привредној комори Србије у организацији ПКС и Европске комисије. Овај догађај окупио је представнике Министарства финансија, Министарства привреде, Народне банке Србије, Привредне коморе Србије, као и представнике микрофинансијских и небанкарских институција у ЕУ, који су представили своја искуства у микрофинансирању.
Фото: ПКС, Бане Гајић
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ФОНДАЦИЈА РНИДС О САЈБЕР БЕЗБЕДНОСТИ: ДИГИТАЛНО БОЈНО ПОЉЕ: Едукација кључна за безбедност на интернету
- УТИЦАЈ ДИГИТАЛНИХ СЕРВИСА НА ПОБОЉШАЊЕ УСЛУГА: Moбилнa aпликaциja Уникрeдит бaнкe зa правна лица
- ПРОБЛЕМИ ОРГАНИЗОВАНОГ ОДВОЂЕЊА ОТПАДНИХ ВОДА СЕОСКИХ НАСЕЉА У СРБИЈИ: Само осам одсто сеоских домаћинстава има прикључак на јавну канализацију
- Следећи број Економетра излази 10. децембра 2019.