Према проценама Светске банке, из региона Западног Балкана је од 1990. до 2015. емигрирало 4,4 милиона људи, највише из Албаније и Босне и Херцеговине које су изгубиле готово једну трећину становништва.
Алисон Керигер
На овај податак подсетила је половином марта 2020. године Алисон Керигер у свом тексту „ЕУ није поштен посредник у демографији Западног Балкана“, који је написала за сајт Карнеги Европа, а на српском пренео сајт Еуроактив.рс. Алисон Керигер је, иначе, гостујући предавач на Карнеги Европа, где се специјализовала за економски ангажман на Западном Балкану и у земљама бивше Југославије.
Оштро критикујући Европску унију јер је „кључни корисник одлива мозгова са Западног Балкана”, ауторка текста наглашава да је ЕУ одговорна и дужна да подели терет у проналажењу решења за Западни Балкан, поготово ако јој је проширење заиста циљ. Јер, приступање ЕУ и одлив мозгова са Западног Балкана, међусобно се искључују, сматра Алисон Керигер.
Када се погледају разлози које за такав свој став наводи госпођа Керигер, лако је сложити се са њом. Нарочито ако живите на Западном Балкану, па добро познајете прилике и осећате драматичне друштвене последице због тога што најквалитетнији људи напуштају матичне државе. Тако, на пример, Алисон Керигер подсећа да се одлив мозгова са Западног Балкана дешава у корист многих држава ЕУ, а пре свега Немачке.
„Половина емиграната из региона отишла је у Западну Европу јер су економски моћници, попут Немачке, покушавали да надокнаде мањак радне снаге. Са 1,3 милиона слободних радних места годишње и старењем популације, Немачка је 2020. усвојила закон којим се олакшава запошљавање квалификоване имиграције из земаља ван ЕУ. Предуслов је знање немачког и еквивалентност квалификација којима се фаворизују радници са Западног Балкана, чије су економије већ окренуте Немачкој“, оцењује госпођа Керигер.
И док је ЕУ зависна од радне снаге која долази са Западног Балкана, овај регион је у проблемима јер је „испражњен ратом, програмима за одлазак на рад у иностранство, а сада и појачаним одливом мозгова“, наводи се у тексту.
Међутим, подтекст овог проблема је и у томе што одлив радне снаге значи и велики новац. Италијански економиста Федерико Фубини процењује да су земље Источне Европе и Западног Балкана „убациле“ више од 200 милијарди евра у економију Немачке, кроз образовање и обуке младих радника који су се преселили у ту земљу између 2009. и 2017. године.
Такође, људи са Западног Балкана прихватају да раде и послове испод њихове квалификације, јер су у иностранству више плаћени од бољих послова код куће. За све те људе то је „поништавање“ образовања и вештина, што је за њих губитак у духовном и менталном смислу.
„Док Западна Европа не призна своју улогу и као дестинација и као корисник ‘одлива мозгова’, ЕУ се не може сматрати поштеним посредником у демографији Западног Балкана“, навела је Алисон Керигер у свом тексту.
У факторе који подстичу миграцију, односно напуштање Западног Балкана, госпођа Керигер убраја – лоше економске перспективе, корупцију, организовани криминал. И то јесте тачно, наводи она, али перспектива значи да не треба оставити регион да искључиво сам реши проблем. Али, те помоћи нема јер се не признаје огромна корист коју ЕУ има од одлива мозгова, оцењује госпођа Керигер.
За Западни Балкан економске последице одлива мозгова су драматичне – мањак квалификованих радника успорава привредни раст и обесхрабрује инвеститоре. Такође, с обзиром на то да регион има ниску стопу плодности и малу имиграцију, повећавају се трошкови за пензије што доводи до раста државног дефицита или смањења јавне потрошње.
Одлив мозгова, како подсећа Алисон Керигер, има и политичке последице. Наиме, емигранти са Западног Балкана су у просеку млађи и образованији него грађани земаља у које одлазе. Па када они, као најмотивисанији и најквалификованији напусте земљу, у државама Западног Балкана остаје мање оних који могу да воде друштво напред. А све то успорава и приближавање тих држава Европској унији, као циљу који је постављен још пре више од две деценије… Зато је веома важно да ЕУ поступи као поштен партнер и да не води неефикасан рат против „одлива мозгова“ заснован на полуистинама, него да развије политике којима може да помогне државама Западног Балкана, поручује Алисон Керигер у тексту који је објавио Карнеги Европа.
А ми додајемо: ако има поштених на Западном Балкану, онда се и они морају сложити са оценама госпође Керигер.
Фото: www.carnegieeurope.eu
Р. Николић
У овом броју још и …
- ПOСAO НAДAХНУТ ЖИВOТOМ: „КAРИJEРA У дм-у ЗAСНИВA СE НA КOНТИНУИРAНOМ УЧEЊУ“: Људи су у средишту дигиталне трансформације
- ГЕНЕРАТОР ПРОЈЕКАТ ОТП БАНКЕ ПOДРЖAВA И УЛAЖE У ДOМAЋE ПРEДУЗEТНИКE: Oни кojи пoкрeћу, инспиришу и инoвирajу
- ВЛАДИМИР ВАСИЋ, ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР УДРУЖЕЊА БАНАКА, О СПОРНОМ ОСИГУРАЊУ КРЕДИТА КОД НКОСK: Штету због поплаве тужби, платићемо сви
- НАДИЦА МИЛАНОВИЋ, МЕНАЏЕРКА ЗА ИНОВАТИВНЕ ПРОЈЕКТЕ ДЕЛТА ХОЛДИНГА: Делта пружа шансу за креирање бизниса
- ДИДС 2021 Digital – ВИРТУЕЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА У ВРЕМЕ ПАНДЕМИЈЕ: Главна улога интернета у нашим животима
- Стартовала Дигитална платформа за циркуларну економију
- Следећи број Економетра излази 4. маја 2021.
