Nikola Pontara
Privreda Srbije se do sada, uglavnom, uspešno nosila sa efektima rata u Ukrajini, rastućim cenama energenata na svetskom tržištu i usporavanjem globalne ekonomije. Ali ubrzanje inflacije, vođeno pre svega višim cenama hrane, kao i pogoršanje bilansa tekućeg računa odražavaju se na ekonomske izglede zemlje i materijalni položaj najranjivijih grupa, navodi se u najnovijem Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan, objavljenom 24. oktobra.
Privredni rast Srbije u prvoj polovini 2022. godine iznosio je 4,1 odsto. Rast je bio vođen pre svega privatnom otrošnjom, podstaknutom značajnim povećanjem plata i kredita odobrenih domaćinstvima. Bez obzira na opadanje neto izvoza, projekcija ekonomskog rasta za 2022. godinu ostaje nepromenjena na 3,2 odsto. Na srednji rok, godišnja stopa ekonomskog rasta trebalo bi da se stabilizuje na oko 3 odsto.
„Mada naše projekcije rasta za ovu godinu i na srednji rok ostaju suštinski nepromenjene, negativni rizici bi mogli da utiču na ostvarenje ovih projekcija“, rekao je Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji. „Skup uvoz energenata doveo je do značajnog pogoršanja deficita tekućih plaćanja, koji bi mogao da dostigne čak 10 odsto BDP-a u 2022, dok inflacija ostaje tvrdoglavo visoka.“ Makroekonomske izglede može ugroziti više rizika koji bi mogli da se materijalizuju tokom 2022. i 2023. godine, uključujući dalji skok cena hrane i energenata. Pored toga, mada je fiskalni deficit za sada ograničen zahvaljujući uspešnoj naplati javnih prihoda tokom 2022., i on bi mogao da se pogorša ako domaćim državnim preduzećima bude potrebna dodatna budžetska podrška radi finansiranja daljeg uvoza energenata.
Tempo rasta usporava širom Zapadnog Balkana, pri čemu visoka inflacija narušava kupovnu moć i poverenje privrede, dok je rast zaposlenosti manje dinamičan usled rastuće neizvesnosti. Iako je stopa siromaštva nastavila da opada širom Zapadnog Balkana u 2022, znatno viša inflacija može ugroziti smanjenje siromaštva u budućnosti.
„Države Zapadnog Balkana preduzimaju neophodne korake kao odgovor na rastuću inflaciju i energetsku krizu, ali to ima visoku cenu: javni rashodi su se značajno uvećali“, rekla je Šaoćing Ju, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.
„Od presudnog je značaja da se takvim merama ublaži uticaj kriza na najranjivija domaćinstva i firme. Svetska banka je spremna da ovim zemljama pruži podršku u tim nastojanjima.“
Region Zapadnog Balkana bi trebalo da ostane usredsređen na podsticanje srednjoročnog rasta. Da bi se to ostvarilo, vlade treba da podstiču tržišnu konkurenciju, odstrane prepreke za poslovanje, zaštite strane investicije, da umanje ograničenja za učešće žena u radnoj snazi, unaprede kvalitet obrazovanja i podignu standarde u državnoj upravi, uključujući i digitalizaciju.
Tekuća kriza, takođe, naglašava i značaj ubrzavanja zelene tranzicije, koja će regionu omogućiti da pređe sa nestabilnih i prljavih ugljovodonika na čistiju proizvodnju električne energije. To je važno da bi se usvojili zeleni obrasci proizvodnje i potrošnje, navodi se u izveštaju.
