(Foto: World Bank)

Ekonomska aktivnost ostaće u dubokoj depresiji tokom sledeće godine, sa minimalnim očekivanim rastom od 0,3% tokom 2023. godine, pošto šokovi izazvani cenama energije i dalje utiču na region. Međutim, region je do sada bolje podneo efekte ruske invazije na Ukrajinu nego što se ranije predviđalo, saopštila je Svetska banka 4. oktobra, u svom Ažuriranom izveštaju za region Evrope i centralne Azije.

Očekuje se smanjenje regionalne ekonomske aktivnosti za 0,2% ove godine, odražavajući rast iznad očekivanja u nekim od najvećih ekonomija u regionu i oprezno proširenje podsticajnih programa iz ere pandemije koje će sprovesti neke vlade.

Projekcije rasta za 2023. godinu smanjene su za većinu zemalja u regionu pošto je svaka zemlja pogođena poremećajima u lancima snabdevanja, slabljenjem izgleda za rast u evrozoni, restriktivnijom monetarnom politikom od očekivane i ozbiljnim šokovima na robnim tržištima, kao i velikom neizvesnošću izazvanom ratom.

Prognoza je takođe zasnovana na umerenijim cenama roba (ali zadržavanju na visokom nivou), kao i na globalnom okruženju koje karakterišu restriktivniji globalni uslovi finansiranja, ublažavanje spoljne tražnje i popuštanje „uskih grla“ u lancu snabdevanja. Ako rat eskalira tako da ruski izvoz energije bude dodatno poremećen, regionalna proizvodnja mogla bi biti daleko slabija. Dugotrajni rat će verovatno dodatno povećati nesigurnost i fragmentirati trgovinskuu i investicionu integraciju regiona.

Ovogodišnji očekivani pad ukrajinske ekonomije sada je projektovan na 35%, iako je ekonomska aktivnost pogođena uništavanjem proizvodnih kapaciteta, oštećenjem poljoprivrednog zemljišta i smanjenom ponudom radne snage, jer se procenjuje da je više od 14 miliona ljudi raseljeno. Prema nedavnim procenama Svetske banke, potrebe za oporavkom i rekonstrukcijom u društvenim, proizvodnim i infrastrukturnim sektorima iznose najmanje 349 milijardi američkih dolara, što je više od 1,5 puta više od veličine ukrajinske predratne privrede u 2021. godini.

Ruska ekonomija je prebrodila početnu oluju međunarodnih sankcija bolje nego što se očekivalo, zbog kombinacije brzo donetih i opsežnih kontrola kapitala i operacija likvidnosti, i fiskalne podrške domaćinstvima, preduzećima i vladama nad podnacionalnom nivou.

Ali i pored toga se očekuje pad ruske ekonomije od 4,5 odsto u 2022. godini, pošto pad realnih zarada nagriza potrošnju, dok sankcije i dobrovoljno povlačenje stranih preduzeća i intenzivna neizvesnost utiču na investicije. U 2023. godini, s obzirom na nastavak rata i proširivanje sankcija, očekuje se da će ruska privreda ponovo zabeležiti pad, za 3,6 odsto, sa punom primenom ranije odlaganih embarga EU na naftu i slabljenjem svih pokretača rasta.

Rat nastavlja da slabi globalnu ekonomiju kroz značajne poremećaje u trgovini i šokovima koje izazivaju cene hrane i goriva, što doprinosi visokoj inflaciji i posledičnom pooštravanju uslova globalnog finansiranja. Aktivnost u evrozoni, najvećem ekonomskom partneru za ekonomije rastućih i zemalja u razvoju u regionu Evrope i centralne Azije značajno se pogoršala u drugoj polovini 2022. godine, zbog narušenih lanaca snabdevanja, povećanih finansijskih pritisaka i pada poverenja potrošača i preduzeća. Međutim, najštetniji efekti invazije ipak predstavlja porast cena energije usled velikog smanjenja ruskog snabdevanja energijom.

Niži prognozirani rast za 2023. godinu odnosi se na mnoge ekonomije rastućih i zemalja u razvoju u regionu Evrope i centralne Azije pošto su regionalni izgledi podložni značajnijoj neizvesnosti. Produžena ili intenzivirana ratna dešavanja mogla bi izazvati značajno veću ekonomsku i ekološku štetu i imati veći potencijal za fragmentaciju međunarodne trgovine i investicija. Rizik od finansijskog stresa takođe ostaje povišen, s obzirom na visoke nivoe duga i inflaciju.

U izveštaju se o uticaju energetske krize navodi da globalne cene nafte, gasa i uglja rastu od početka 2021. godine. Nagli rast je zabeležen nakon ruske invazije na Ukrajinu, što je dovelo inflaciju do nivoa koji decenijama nije viđen u regionu. Ova kriza bez presedana utiče i na potrošače i na vlade – ograničavajući mogućnost budžetskog finansiranja, produktivnost preduzeća i dobrobit domaćinstava.

Najteže će biti pogođene zemlje koje se u srednjoj ili velikoj meri oslanjaju na uvoz prirodnog gasa za grejanje (što čini 30% tražnje energenata), industriju ili električnu energiju, kao i zemlje blisko povezane sa energetskim tržištima EU.

Ove zemlje moraju da se pripreme za nestašicu gasa i donesu planove za vanredne situacije za ublažavanje najtežih uticaja na domaćinstva i preduzeća, uključujući uštedu energije, povećanje energetske efikasnosti i sprovođenje planova kvota/racionisane potrošnje. Kampanje za promenu ponašanja sa fokusom na efikasnost grejanja u domovima i zgradama, poput oblaganja prozora i dodavanja izolacije, zahtevaju relativno minimalna ulaganja i imaju trenutni uticaj.

Zapadni Balkan

Na Zapadnom Balkanu se predviđa rast proizvodnje od 3 odsto u 2022. godini – što je najsporiji tempo među podregionima ECA van Istočne Evrope i nešto slabiji od potencijalnog rasta, uprkos snažnom izvozu i turizmu. U 2022. godini očekuje se rast u Albaniji od 3,2 odsto, Bosni i Hercegovini od 2 odsto, Kosovu od 3,1 odsto, Crnoj Gori od 6,9 odsto, Severnoj Makedoniji od 2,1 odsto i Srbiji od 3,2 odsto.

Projektovano je da će se rast zadržati u okvirima proseka od 2,9 odsto u predviđenom vremenskom okviru, pošto reforme vezane za pristupanje EU i ulaganja ublažavaju negativne uticaje koje nameću više cene energenata i hrane, poremećaji u trgovini i investicionim tokovima i efekat prelivanja usporavanja aktivnosti evrozone.

Prekid dotoka prirodnog gasa u region, koji se oslanja na Rusiju za 67 odsto svog uvoza prirodnog gasa, povećao je cene energenata i pojačao pritiske za veće subvencije za električnu energiju (Albanija, Severna Makedonija i Kosovo). Prognoze za 2023. godinu pokazuju da se očekuju sledeće stope rasta: u Albaniji 2,3 odsto, Bosni i Hercegovini 2,8 odsto, Kosovu 3,7 odsto, Crnoj Gori 3,4 odsto, Severnoj Makedoniji 2,7 odsto i Srbiji 2,7 odsto.

Pooštravanje globalnih uslova finansiranja ograničilo je dostupnost eksternog finansiranja u regionu. Povećani troškovi zaduživanja, kao i kontrola cena hrane i energenata (Bosna i Hercegovina i Srbija), povećali su pritisak na javni dug i troškove njegovog servisiranja, koji su već naglo porasli nakon vanredne podrške vlade u vezi sa pandemijom 2020. godine.