Ukupna vrednost novozaključenih lizing ugovora u Republici Srbiji u 2017. godini iznosila je 430 miliona evra, što je za 92 miliona evra više u odnosu na isti period prošle godine. U pitanju je rekordna vrednost koju je lizing industrija Srbije zabeležila poslednjih pet godina, saopšteno je u godišnjem izveštaju Asocijacije lizing kompanija Srbije (ALCS).
Rast je zabeležen u sva četiri segmenta lizing portfolija, a najveća vrednost novozaključenih lizing ugovora ostvarena je u sektoru putničkih vozila i iznosi 184 miliona evra. Ovaj segment lizing portfolija porastao je za 54 miliona evra u odnosu na isti period prošle godine. Vrednost novozaključenih lizing ugovora u sektoru komercijalnih, teretnih i putničkih vozila iznosila je 165 miliona evra, što je za 31 milion više u odnosu na isti period 2016. godine, a u sektoru mašina i opreme 72 miliona evra uz porast od 4 miliona. Sektor nekretnina zabeležio je vrednost novozaključenih lizing ugovora od 9 miliona, što je za 3 miliona više u odnosu na 2016. godinu.
„Analiza za 2017. godinu ukazala je na rast vrednosti novozaključenih lizing ugovora za 27 procenata. Osim trenda rasta koji je na lizing tržištu primetan u poslednjih pet godina, takođe je i smanjen procenat nenaplativih potraživanja. Ovakvi pozitivni rezultati lizing tržišta javljaju se kao posledica jačanja privrede i ekonomske stabilnosti privrednika. Uzimajući u obzir i godišnje analize i trenutnu ekonomsku situaciju u državi možemo potvrditi naša predviđanja da lizing industrija ima potencijal da, u narednim godinama, podrži investicije u privredu Srbije čak i do jedne milijarde evra godišnje”, napomenuo je Boris Stević, predsednik Asocijacije lizing kompanija Srbije.
Iz ALCS-a ističu da će dalji rast lizinga i još veće investicije u privredu putem lizinga umnogome zavisiti od koraka Narodne banke Srbije (NBS) koja treba da inicira izmenu Zakona o finansijskom lizingu.
„Asocijacija lizing kompanija Srbije je Narodnoj banci podnela inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o finansijskom lizingu. Usvajanje ovog zakona značajno bi unapredilo tržište čime bi se podstakla još veća aktivnost privrede”, objašnjava Teodora Milenković, generalni sekretar Asocijacije i dodaje: „Najvažnije što predložene izmene treba donesu je bolja pravna zaštita davaoca finansijskog lizinga. Pored toga, jedna od inicijativa je i smanjenje kapitalnog cenzusa za kompanije koje bi želele da se bave lizingom nepokretnosti, koji trenutno iznosi pet miliona evra, što ipak ograničava tržište. Imajući u vidu da lizing kompanije nisu depozitne institucije, nije jasno zbog čega je kapitalni cenzus toliko visok.”
Osim što se očekuje da će usvajanje izmena i dopuna Zakona o finansijskom lizingu rešiti pravna i proceduralna pitanja, predstavnici ALCS-a smatraju da će se on pozitivno odraziti i na operativni lizing, što će omogućiti dalji razvoj lizinga i investicije u privredu Republike Srbije.
Godišnji izveštaj Asocijacije lizing kompanija Srbije pokazao je da su među najčešćim korisnicima lizinga u 2017. godini bile kompanije koje se bave delatnošću saobraćaja i informisanja, trgovine, zatim prerađivačka industrija. Firme koje se bave saobraćajem i informisanjem su, putem lizinga, u privredu Srbije investirale 118 miliona evra, kompanije čija je delatnost trgovina na veliko i malo 58 miliona, a one posluju u oblasti rudarstva i prerađivačke industrije 49 miliona evra.
