Душан Личина отворио у Београду четири перионице и пегларнице са најсавременијом опремом и наменски беспрекорно уређеним локалима

Српски предузетници углавном се интересују за оснивање фирми трговинског или произвођачког профила, руковођени идејом да се бизнис планови у овим сферама највише исплате и да се најбрже остварује добит. Услужни сервиси су остали на маргини интересовања људи спремних да новац уложе у предузетничке послове трговине, малог бизниса и оснивања малих предузећа.

Републички Фонд за развој је почетком ове године констатовао чињеницу да се на нашем тржишту „на прсте“ могу избројати сервиси који пружају било какве услуге грађанима, па је позвао заинтересоване грађане да се опредељују за ову врсту делатности. Најмање је има, а знатно олакшава свакодневицу домаћинствима.

Скроман почетак

У ове сервисе убрајају се перионице и пеглаонице рубља, хемијске чистионице гардеробе, припремање хране за прославе и коктеле. Ваљало би да имамо и фирме које би се бавиле одржавањем хигијене у домаћинствима. Ова област је препуштена појединцима који обављају послове посредством пријатеља и познаника, заправо неорганизовано и без постављања одређених стандарда.

Нашло би се, разумљиво, још много послова оваквог типа за које предузимљивим људима није потребна велика мудрост: регистровање фирме и окупљање незапослених, и уз малу суму новца – посао може да почне.

Један од малобројних власника локала за прање и пеглање постељине, ћебади, јастука, индустријског прања, хемијског чишћења, преузимања испорука исте робе, Душан Личина, отворио је први сервис оваквог типа у оквиру сопственог „Вош центра“ још деведесетих година.

Данас су његове четири перионице, сушионице и пеглаонице рубља опремљене најсавременијим машинама. Локал на Бежанијској коси опремљен је и специјализованим машинама, које пружају услуге хотелима и великим ресторанима. Недавно смо посетили и један од тек отворених његових локала у Булевару краља Александра. Радница коју смо затекли, пеглала је мушке кошуље у блиставо чистом простору. Најмања машина у овом локалу може да опере шест килограма рубља и за то је потребно издвојити 400 динара, уколико се користи обичан прашак.

Без конкуренције

Осим ове у низу су још три велике машине за друге врсте прања и сушења рубља. Питамо радницу да ли има муштерија? Одговара да никад није беспослена, али да је сервис тек недавно отворен и да многи у овом крају града и не знају да постоји.

У разговору са власником, Душаном Личином, који већ три деценије живи у Белгији и најмање два пута месечно долази у Београд, сазнајемо да рад у сервисима овог типа није једноставан. Објашњава да појединци у Белгији и Француској поседују читаве ланце перионица које изузетно успешно послују, јер имају велики број корисника.

Душан Личина истиче да је задовољан пословањем у Београду, јер не постоји конкуренција! Наши грађани, каже, нису навикли на ову врсту помоћи, јер је никад није било довољно. Наглашава, такође, да посао у овим сервисима није ни лак, ни једноставан. Радници се претходно обучавају на тромесечном курсу. Тренутно је у потрази за руководиоцем, односно директором „Вош центра“.

Правила игре

Стално радно време у „Вош центру“ је до сада добило 16 радника и радница. Они који су се до сада јавили за место директора нису задовољили норме и услове власника. Душан Личина стиче утисак да су наши људи изгубили неке пословне навике, одговорност и савестан рад.

У сваком послу, каже Личина, постоје правила игре. Догоди се, на пример, да радница оштети делове гардеробе, или рубље, приликом пеглања. У том случају, обавезна је да сама плати одштету муштерији.

– Пошто дуго живим у иностранству, каже Личина, научио сам како и колико ваља радити, па то захтевам и од свог особља. Примам их у радни однос тек пошто се уверим да ће поштовати чврста правила игре – каже наш саговорник.

А шта је сметња, кад је реч о условима пословања у овој делатности, која код нас није развијена у мери у којој би требало да буде, имајући у виду број становника?

– Ових дана сам уклонио таблу у Булевару краља Александра са називом фирме, јер сматрам да је нереално висока цена (15.000 динара месечно) за ову врсту рекламе. То је само једна од илустрација колико је тешко почети приватни посао у Србији – каже Личина.

Скуп старт

– Сваки почетник у овом послу мораће добро да размисли о висини свих издатака и да се помири са чињеницом да неће брзо зарадити. Мораће да буде стрпљив. Осим две раднице које ће запослити, мораће што пре да набави и добре машине за прање и пеглање. Али, после неколико година, да нема зараде ни ја не бих десетак година радио овај посао и планирао његово проширење – објашњава Душан Личина.

Питамо нашег саговорника да ли је ову сервисну делатност могуће остварити у још неком већем српском граду?

– Вероватно да би у неким већим градовима – Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Зрењанин – то било могуће, али засад не планирам ширење ове делатности изван Београда, имајући у виду скроман стандард наших грађана. Онима који размишљају да се баве било којом услужном делатношћу, републички Фонд за развој понудио је низ кредитних олакшица, о чему се сваки грађанин може информисати на њиховој адреси.

Олга Васиљевић