Позитивна прича о породичном послу буди код деце понос на компанију коју ће можда поседовати једног дана, без обзира на то да ли ће у њој радити

„Све приватне компаније у земљама у транзицији пролазе кроз изазове породичних компанија. Ова књига због тога, на овим просторима, има још једну додатну вредност о којој ни аутор није промишљао. Знам да ће многе подстакнути да уоче, или наглас признају проблем који осећају – како ће ово њихово „дете” живети са његовом децом. Хоће ли његови наследници злоупотребити свог „млађег брата” да уживају у животу или ће га пустити да одрасте. Желео бих да мудрости и искуство господина Ворда помогну многим оснивачима у одлуци да данас не продају своје компаније већ да припреме и њу и своје наследнике за заједнички живот и напредак.”

Претходни цитат је део предговора Бориса Вукића, директора маркетинга и партнера у Адижес СЕЕ, за књигу Џона Ворда „Развој породичних компанија”, која је објављена у издању Адижеса Београд (adizesbg@eunet.yu). Уз сагласност издавача, Adizes Southeast Europe, Економетар је објавио делове из ове књиге.

У једном од мојих омиљених примера, породица која је власник новинског предузећа организовала је обилазак компаније за десеторо деце из најмлађе генерације. Сви су били млађи од 12 година и потицали су из свих грана породице. У штампарији је једно дете, чије име је извучено из шешира, добило задатак да притисне дугме којим се покреће штампарска машина. И шта би друго могло да изађе одштампано ако не специјално приватно издање новина на четири стране, комплетно са сликама деце и причом о њиховој посети фабрици!

У још једном одличном примеру, породица која се бави малопродајом повела је дечаке и девојчице на вожњу возом како би присуствовали отварању нове продавнице. Децу су почаствовали претпремијерним обиласком. Она су видела видео снимке на којима становници града говоре о значају нове продавнице за заједницу и учествовала су у церемонији пресецања врпце.

Заједно

Када деца довољно одрасту, можда са 14 или 16 година, пожељно је на породична окупљања позвати понеког запосленог из компаније и пружити му могућност да направи презентацију компаније. И томе треба пажљиво приступити. Ако сте компанија која производи храну, можете организовати дегустацију производа за децу. Ако сте производна компанија, можете поставити своје производе на сто упоредо са производима својих конкурената и пустити младе људе да их упоређују и оцењују.

Подсећање

Како буду одрастала, ваша деца ће моћи да раде плаћене послове у компанији. Приметићете да често најодговорније одрасле особе у породичној компанији воле да причају приче о монотоним пословима које су радили као тинејџери, као што су чишћење дворишта или истовар камиона.

Успешне пословне породице, такође, сматрају да је корисно почети са образовањем својих кћери и синова већ у узрасту од 12 до 14 година. Образовање подразумева стицање вештина које су важне за породицу – као што су управљање наследством и интерперсоналне вештине, попут вештина слушања и комуницирања. Постоје и неке игре које родитељи могу да играју са децом а које буде њихово интересовање за предузетништво или чак рачуноводство. Центар за породично пословање Лојола универзитета у Чикагу редовно позива предаваче који децу већ од њихове шесте године уче о пословању. У веома кратком року та деца су способна да говоре о компанијама и производима својих породица.

Будућност

Едуковати децу о породичном послу није исто што и вршити притисак на њих да се данас-сутра прикључе компанији. Позитивно излагање буди њихов понос на компанију коју ће можда поседовати једног дана, без обзира на то да ли ће у њој радити. Упознајући своју децу са послом и не штитећи их од посла, дајете им праву слободу да бирају своју будућност, омогућивши им да имају довољно информација о компанији на основу којих могу да донесу одлуку да ли ће постати део ње или ће следити неки други циљ. Парадоксално, што се раније са њом упознају, без имало притиска да јој се и прикључе, већа је вероватноћа да ће јој се једног дана заиста и прикључити.

(Крај)