Ако бисмо финансирали производњу за извоз, могуће је да 2015. пољопривреда у Србији потпуно задовољи повећану домаћу тражњу и да оствари око три милијарде долара девизног прилива од извоза

Иако ће неповољна кретања на светском тржишту хране, која је све скупља, имати дугорочан карактер, Србија има шансе да повећа производњу и извоз, али то захтева структурне реформе пољопривредног сектора и више пара за подстицаје. Или, другачије речено, више неће бити јефтине хране, ни у свету, ни код нас, па о томе морају да поведу рачуна креатори пољопривредне политике у Србији, при чему се подразумева њихова стручност и визионарство – каже у интервјуу за Економетар Војислав Станковић, сарадник у Центру за научноистраживачки рад Привредне коморе Србије.

• Шта се може очекивати уз правилна усмерења и издвајање нешто више пара за аграр?

– Повећањем обима и изменом структуре производње, уз адекватне мере, посебно у домену финансирања оног што је намењено извозу, могуће је да 2015. године пољопривреда у Србији у потпуности задовољи повећану домаћу тражњу и да оствари око три милијарде долара девизног прилива од извоза. До 2020. пољопривреда у Србији би требало да задовољи домаћу тражњу на вишем и квалитетнијем нивоу и обезбеди девизни прилив од око шест милијарди долара, док би се 2030. године могло рачунати на 9-10 милијарди долара девизног прилива.

• Повећање цена хране у свету ће, према проценама организације ФАО, достићи неки свој максимум у другој половини ове године. Шта су основни узроци?

– Погрешни потези који су се вукли на глобалном плану, значајно су допринели смањењу улагања у пољопривреду. Тако је учешће пољопривреде у светским инвестицијама опало са 19 одсто, колико је износило у 1980. години, на само три одсто у 2006. години. Тренутно, земље у развоју пласирају само пет одсто вредности националног буџета у пољопривреду и поред значајног доприноса који она има у формирању БДП, као и у платно-билансним позицијама ових земаља.

Опширније у штампаном издању