Бошко Нектаријевић, извршни менаџер EU Accessa, објашњава како ова организација омогућава „улаз“ у ЕУ програме и фондове за Србију и западни Балкан, да би приступ фондовима био ефикасан и брз

Сви смо свесни проблема са којима се Србија сусретала последњих осам година у коришћењу европске помоћи и помоћи међународне заједнице. Доста тога је успешно урађено али се показало и да средства нису оптимално коришћена, велика су била расипања, кашњења и слично. Појавила су се многа „уска грла“, што због недостатка капацитета или знања, што због политичких несугласица и себичних интереса елите. Али, и ЕУ институције имају комплексне процедуре па се резултати и ефикасност жртвују зарад бирократије.

Из тог разлога је пре пола године група експерата покренула EU Access у Бриселу тј. „улаз“ у ЕУ програме и фондове за Србију и западни Балкан, да би се омогућио ефикасан и брз приступ фондовима. EU Access је у марту направио највећу конференцију која је до сада организована у Бриселу: „ЕУ програми и фондови за Србију 2008.“ на којој је учествовало више од 130 представника угледних организација из региона, из сва три сектора. То је био добар старт.
Овако је Бошко Нектаријевић, извршни менаџер EU Accessa, у разговору за Економетар објаснио основне разлоге због којих је пре пола године група експерата покренула оснивање организације EU Access у Бриселу. Дакле, реч је о организацији која омогућава „улаз“ у ЕУ програме и фондове за Србију и западни Балкан, да би приступ фондовима био ефикасан и брз.
Иначе, као што је познато, укупан буџет који ће ЕУ издвојити за помоћ српским МСП ове године износи 20 милијарди динара, а средства се дају у оквиру предприступне помоћи ИПА која обухвата укупно 3,5 милиона евра.

• Какве су могућности домаћих МСП да добију помоћ из предприступних фондова ЕУ (ИПА)?

– Када се политичари у ЕУ договоре о неким заједничким циљевима, тај договор европске институције имплементирају путем закона и регулативе који су обавезујући. Постоји велики број различитих програма који омогућавају, поред финансијске помоћи, и експертску помоћ, информације, трансфер знања, стручне консултације, учешће на сајмовима, приступ међународним организацијама, развој научноистраживачких делатности, партнерства и, уопште, достизање ЕУ стандарда и конкурентности на ЕУ тржишту. Али, с обзиром на то да су програми добровољни, организација мора сама да аплицира са предлогом пројекта и да испуни одређене услове које донатори поставе, да би добила подршку. Процедуре за апликацију и развој успешног предлога пројекта нису једноставне тј. до сада су биле прилично захтевне. Лобирање је нашим предузећима било тешко, јер мало људи има искуства у комуникацији са наднационалним структурама и ЕУ институцијама.

• На коју врсту помоћи предузетници могу да рачунају?

– Већи број програма координирају национални ауторитети, дакле наша министарства, на пример ИПА који је сада највећи инструмент, а за неке програме може и директно да се аплицира.
После конференције коју смо у марту одржали у Бриселу, добили смо подршку самог врха ЕУ. Европске финансијске институције су се договориле да створе инструмент који би боље припремао пројекте који ће бити финансирани постојећим изворима. ЕУ жели да постигне ту ефикасност хармонизацијом деловања свих институција које се баве инвестирањем и кредитирањем на западном Балкану – од Европске комисије, преко Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој до Банке за развој Савета Европе.
Досадашња компликована процедура добијања кредита од тих институција биће знатно олакшана како би државе или компаније које желе да учествују у пројектима могле да што једноставније и ефикасније искористе постојеће фондове.
У првој фази, пажња ће бити посвећена инвестицијама у инфраструктуру на западном Балкану. У другој фази – до 2010. године – у пројекат ће бити укључена и мала и средња предузећа.

• Како послује и на који начин је организован рад EU Accessа? Који су циљеви оснивања?

– Ми смо ту да би се обезбедио ефикасан и брз приступ ЕУ програмима и фондовима. Након што нам се нека организација јави закажемо састанак са њима и направимо прелиминарну анализу да видимо да ли постоје основи за сарадњу, тј. да ли организација испуњава услове за неки од донаторских програма. Уколико испуњава услове онда направимо заједнички план активности и кренемо са „фандрејзингом“.

• Са којим институцијама и удружењима у земљи сарађујете?

– Имамо формалну или неформалну сарадњу са свим релевантним званичним ауторитетима који су надлежни за ову област, представништвима свих међународних организација, затим са водећим консултантским кућама, академским организацијама, бизнис школама, Српском асоцијацијом менаџера, Удружењем пословних жена и многим другима. Ми смо млада екипа која верује да се конкурентска предност данас стиче кроз кооперацију. Сви имамо „велике школе“, сви смо отворени, искрени и максимално посвећени резултатима. Верујемо да профит долази од резултата и не волимо да радимо са организацијама које не осећају и социјалну одговорност.