Илузија је да се може формирати већи буџетски дефицит, а да се то не осети и не угрози стабилност и развој. Зато за сваки будући потез Влада мора да примени принцип „двапут мери једном сеци“ и да се не понаша у стилу Скарлет О’Харе, „О томе ћу мислити сутра“

Инфлација је неспорно озбиљан и хроничан проблем домаће економије. Спадамо у малу групу држава које и у економској стагнацији имају високу стопу инфлације. Она носи са собом прегршт озбиљних последица. Обесхрабрује дугорочно планирање и инвестиције. Јасно је колико је то лоше када се зна да без инвестиција нема нове производне структуре, нити новог модела развоја. Уз то, инфлација највише погађа сиромашне слојеве друштва, па расте незадовољство и јачају социјални проблеми и притисци. Када се има у виду да су ретке године када имамо једноцифрену инфлацију, онда је јасно зашто се грађани осећају као жабе које се кувају у све загрејанијој води а немају куд – каже у интервјуу за Економетар др Владимир Вучковић, професор на Мегатренд универзитету и члан Фискалног савета Србије.

• Па, какве су онда последице?

– Дакле, последице нису само економске, већ и политичке природе. Економска политика тиме постаје оптерећена инфлацијом и може да вуче исхитрене, дугорочно штетне последице. Фокус је на краткорочним мерама, на гашењу пожара. Могућ је већи интервенционизам, ограничавање извоза, административно одређивање цена, а све то, ма колико привлачно изгледало, има превасходно негативне ефекте. Онда се и на апресијацију динара гледа са одобравањем, јер се очекује да јачање динара успори цене, а јасно је да је то веома штетан исход за будући развој.

Опширније у штампаном издању