Dobri rezultati zaista predstavljaju razlog za zadovoljstvo, ali ništa više od toga. Bilo bi veoma opasno i čak katastrofalno da se Vlada opusti i odustane od te putanje smanjenja deficita i javnog duga

Od kako je Narodna skupština 31. marta 2011. godine izabrala članove Fiskalnog saveta, na sto Vladimira Vučkovića i njegovih kolega iz ovog savetodavnog tela stiglo je šest budžeta. I to ne računajući rebalanse koji su do skoro bili obavezan deo budžetskog procesa. Ako bi se računale i prekrojene državne kase, Fiskalni savet je za minulih pet i po godina analizirao ukupno 10 predloga budžeta.

• Da se poslužimo rečnikom premijera Vučića – da li je ovo najzdraviji budžet koji ste do sada videli?

– U najkraćem – jeste. Sazrelo je vreme da imamo niže deficite. Po prirodi stvari, lakša je situacija kada budžet može da bude prikazan objektivno. U ovom budžetu prihodi nisu precenjeni, a rashodi potcenjeni. Najrealnije je prikazan deficit. Naravno, preduslov je to što je on i u 2016. bio nizak, kao i to što nisu planirane nove mere koje bi imale neizvesne efekte i sa te strane ne postoji takva vrsta fiskalnog rizika.

• Jeste li analizirali da li je ovo najniži deficit u istoriji?

– Previše agresivno se pristupa ovom pitanju. Imali smo mi godina i kada smo imali suficite i nizak deficit, pa to nije bila garancija da će se sa tim trendom nastaviti. Bolje je da umesto kvalifikacija da je deficit “istorijski” gledamo kako da ga dalje smanjujemo. Bez obzira na to da li je on najniži ili ne.

• Zašto ni suficit nije uvek dobar?

– Suficit znači da je poreska politika mogla da bude manje restriktivna. Odnosno, da su porezi, doprinosi i razne vrste taksi i nameta mogli možda da budu i manji. To se donekle pokazalo i u ovoj situaciji. Kako se deficit smanjio odmah se postavilo pitanje da li je potrebno možda relaksirati poresku politiku, na neki način kalibrirati prihode i rashode da možda budu negde oko nule.

• U tom kontekstu, premijer je nedavno najavio smanjenje poreza na zarade. Taj predlog ste ocenili neracionalnim…

– Ključno je da se i sledeće godine nastavi sa politikom smanjenja deficita i onda ćemo u drugoj polovini godine biti u poziciji da o tome razgovaramo. Pošto nemamo zagarantovanu putanju smanjenja deficita, bilo bi rizično da je u budžetu za sledeću godinu planirano smanjenje ovih poreza. Ako i sledeće godine deficit bude manji od plana, onda bi moglo da se razmišlja i o ovim merama.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• PETAR POPOVIĆ: Poslovna rešenja za mala preduzeća i preduzetnike na jednom mestu
• O ZELENIM POLITIKAMA Biciklom – celim tokom Dunava
• REVIZIJA I RAČUNOVODSTVO Turističke agencije – PDV tretman
• POSLOVNA SAZNANJA: Manje hejt – više komunikejt
• VEŠTINA KOMUNIKACIJE: Kako oduševiti kupca u prodavnici odeće
• PREDRAG AMIDŽIĆ: Pojačana kontrola u cilju zaštite potrošača
• Srbija pionir u CSR indeksiranju
• FELJTON: PITER DRAKER – Principi inovacije džudo”
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. februara 2017.