VLADIMIR VUČKOVIĆ, FISKALNI SAVET: Kreditori bi mogli da odustanu od Srbije

Teško je proceniti kada bi to moglo da se dogodi, ali se od njih može čuti da očekuju ozbiljne mere ili će u suprotnom preispitati svoju izloženost u našoj zemlji, što zapravo znači da bi mogli da povuku novac. Zbog svega toga, moramo jasno da se opredelimo i počnemo da sprovodimo fiskalnu konsolidaciju. U tom slučaju sam uveren da bismo i dalje mogli da računamo na kapital iz sveta

 Vladimir Vučković

Vladimir Vučković

Srbija zavisi od zaduživanja. Svake godine potrebno nam je oko 5,5 milijardi evra da pokrijemo rupu koju stvaraju budžetski deficit i otplata javnog duga. Pošto ovu zavisnost ne možemo da smanjimo na kratak rok, čak i da se odmah sprovede najjača moguća fiskalna konsolidacija, jasno je da smo „na ivici noža“ i da bi eventualni prestanak dotoka svežih kredita značio stihijsko prilagođavanje, ocenjuje u razgovoru za Magazin Biznis Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.

– Teško je proceniti kada bi kreditori mogli da odustanu od Srbije, ali se od njih može čuti da očekuju ozbiljne mere ili će u suprotnom preispitati svoju izloženost u Srbiji, što zapravo znači da bi mogli da povuku novac. Neke rezerve postoje, ali bi one potrajale nekoliko meseci i posle toga bi se stvar ogolila. Zbog svega toga proizlazi potreba da se jasno opredelimo i počnemo da sprovodimo fiskalnu konsolidaciju i u tom slučaju sam uveren da bismo i dalje mogli da računamo na kapital iz sveta.

• Uprkos pozajmici od Ujedinjenih Arapskih Emirata račun još nije zatvoren… Strahujete li da postoji opasnost da nam kreditori do kraja godine ne pozajme novac, što je, iako planirano Zakonom o budžetu, prilično neizvesno?

– Jedan izvor neizvesnosti sigurno predstavlja novac iz Emirata. Za sada je jasno da možemo da računamo samo na manje od trećine projektovanog iznosa iz toga izvora. Bez tog novca morali bismo da se snalazimo na drugim mestima, verovatno emisijom evroobveznica, a onda se pritisak kreditora pojačava. Ponovo, ozbiljan plan konsolidacije bi olakšao priliv iz javnih izvora, ali i eventualnu pojačanu potrebu priliva iz privatnih kanala, tj. investitora. Rizici postoje, oni su sve veći i to je jasan znak da je krajnje vreme da smanjujemo rashode i budžetski deficit.

Opširnije u štampanom izdanju


U ovom broju još i …

  • PONUDA DUNAV OSIGURANjA ZA VLASNIKE MOTORNIH VOZILA: Inovirani proizvod osiguranja pomoći na putu
  • 58. MEĐUNARODNI SAJAM TEHNIKE I TEHNIČKIH DOSTIGNUĆA: Korak u budućnost
  • CERTIFIKOVANE JOŠ TRI OPŠTINE SA POVOLJNIM POSLOVNIM OKRUŽENJEM: Istočna Srbija traži svoje mesto na investicionoj mapi
  • KONCEPT JAVNOG ZAGOVARANJA U SRBIJI: Institucionalizovano lobiranje
  • VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
  • POČELA IZGRADNJA POSLOVNOG KOMPLEKSA U ŠIMANOVCIMA: Dr. Oetker ulaže 9,5 miliona evra sopstvenih sredstava
  • KONFERENCIJA: SRBIJA I VELIKA BRITANIJA – PRODUBLJIVANJE PRIVREDNE SARADNJE: Petrović: Potrebno rešiti problem javnih preduzeća
  • IZGRADNJA NOVE HLADNJAČE U VOĆNJAKU U ČELAREVU: Delta Agrar ulaže 10 miliona evra u plantažu jabuka
  • ĐORĐE RADOVIĆ, DIREKTOR SEKTORA ZA NADZOR MREŽE I KONTROLU KVALITETA TELEKOMA SRBIJA: Kako sarađuju Telekom Srbija i IBM
  • RUSKO-SRPSKI START-UP „SRPSKE POLJOPRIVREDNE MAŠINE – RUSKIM KORISNICIMA“: Biznis-tehnopark Srbija-Rusija
  • ZAJEDNIČKI PODUHVAT VLADE CRNE GORE I ORASKOM DIVELOPMENTA OD MILIJARDU EVRA: Na poluostrvu Luštica niče grad za elitu
  • BORIS VUKIĆ: APOKRIFI MENADŽMENTA (6): Uslovi se stvaraju kad ih vi stvorite
  • Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. maja 2014.
Podelite ovaj tekst: