Kamatne stope na evroštednju na domaćem tržištu znatno su veće nego u zemljama evrozone, jer je za banke to jeftiniji način da dođu do dodatnih izvora za finansiranje svoje kreditne aktivnosti, nego da se zadužuju u inostranstvu. Dodatni argument je činjenica da NBS ne zaračunava negativnu kamatu na izdvojenu deviznu rezervu banaka, niti postoje nagoveštaji da će se to uskoro desiti
Vladimir Vasić
Nedavno je nemački tabloid Bild objavio informaciju da banke u najvećoj EU ekonomiji počinju da odbijaju novac štediša. Jer, novac u banke dolazi brže nego što one mogu da ga pozajme, pa su neke nemačke banke prestale da primaju novčane depozite građana. Štedionica Sparkasse Düsseldorf je, na primer, navodi Bild početkom marta, odbila klijente sa previše novca na računima. Ulagači koji imaju visoke iznose novca na štednji, upućeni su da prihvate zateznu kamatu od 0,5 odsto ili da dobrovoljno smanje iznos na svom računu. Ako to ne urade, mogu očekivati da banka novac prisilno prenese na lokalni sud, gde će biti deponovan do daljeg, piše Bild.
Ispostavilo se, dakle, da je pandemija izazvana virusom covid-19, donela još jedan problem – banke ne znaju gde će sa novcem. Zbog ograničenog načina života ljudi, koji je nametnula epidemija, oni koji prošle godine zbog zatvaranja i pada ekonomije nisu ostali bez prihoda, počeli su da gomilaju novac koji ne mogu potrošiti toliko koliko su navikli iz ranijeg perioda.
Novac je tako, u većini evropskih zemalja, postao trošak za banke. Od juna 2014. Evropska centralna banka insistira na negativnim kamatnim stopama, što znači da banke zapravo plaćaju kako bi zadržale novac. Od 2019. godine negativna kamatna stopa Evropske centralne banke iznosi oko pola odsto i nema izgleda da će uskoro postati pozitivna. U mnogim evropskim zemljama kamate na štednju (depozite) su u minusu, što znači da građani i privreda bankama plaćaju to što drže novac kod njih.
Šta se dešava u Srbiji? Prema zvaničnom stavu Narodne banke Srbije, objavljenom u srpskim medijima početkom ove godine, “u uslovima našeg finansijskog sistema nije opravdano zagovarati primenu negativnih kamatnih stopa niti drugih naknada, koje bi se negativno odrazile na štednju građana, ali i depozite privrede kod banaka. U skladu sa svojom poslovnom politikom, domaće banke su zadržale svoje tradicionalne funkcije primanja depozita i kreditiranja, tako da se kamatne stope na deviznu štednju sve vreme kreću u pozitivnoj zoni”, stav je NBS.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- NOVI EKSKLUZIVNI PROGRAM SRPSKE ASOCIJACIJE MENADŽERA: SAM Akademija – novi model edukacije menadžera
- NAJVAŽNIJE IZMENE SETA ZAKONA KOJI SU OVE GODINE STUPILI NA SNAGU: Produžena primena olakšica za zapošljavanje
- KOJI SU SVE PROBLEMI ESKALIRALI TOKOM PANDEMIJE: Zeleni i inkluzivni izlazak iz krize
- KAKO JE I ZAŠTO BITKOIN NAPRAVIO REVOLUCIJU NA FINANSIJSKIM TRŽIŠTIMA: My precious bitcoin
- TV SLIKE I PRILIKE: Vreme iskidano suprotnostima
- POSLOVANJE KOMPANIJE „DUNAV OSIGURANJE“ U 2020. GODINI: Rekordni rezultati na svim poljima
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. maja 2021.
