Српске власти намеравају изгледа да „прегрме“ ову кризу са што је могуће мање реформи и промена у привредној политици, што је ризична стратегија, а чак и ако успе, само ће обезбедити дужи период релативно ниског раста.

Vladimir Gligorov

Краткорочно посматрано, криза у свету је указала на ургентност стабилизације српске привреде. Мере које су до сада предузете нису у потпуности у складу са оним што је неопходно учинити, тако да би требало очекивати да ће се кориговати, пре свега код састављања и испуњавања буџета за следећу годину. Касније ће бити потребно изменити целокупни концепт привредне политике и политике развоја. Биће теже обезбедити средства у иностранству, тако да ће то захтевати да се у потпуности ревидирају монетарна, фискална и политика курса. Уколико се жели бржи раст, биће неопходно значајно смањити јавни сектор и, насупрот томе, ојачати приватни, извршити преоријентацију на извоз и очекивати знатно спорији раст потрошње. Постаће ургентније него сада интегрисање у Европску унију како би се повећала стабилност привреде и бољи приступ том тржишту – каже у интервјуу за Економетар др Владимир Глигоров, аналитичар Бечког института за међународна економска истраживања.

Чему се све може приписати најављени пад БДП-а у наредној години на четири одсто. Неки спомињу рецесију и велике проблеме. Шта је, по Вашем мишљењу, извесније: пад БДП или права рецесија?

 – У овом је часу тешко оценити колико
ће бити успоравање производње. То ће зависити од скупоће страних средстава
и од кретања извоза. Уколико средства буду веома ограничена, што је врло могуће,
и уколико се раст извоза успори или чак дође до његовог смањивања, услед пада цена извозне робе, није немогуће да дође чак и до рецесије у другом делу следеће године. До таквих кретања, уколико до њих дође, доћи ће због тога што ће бити потребно да се значајно смањи потрошња, приватна и јавна. Уз то, Србија ће морати да се суочи и са потребом сузбијања инфлаторних притисака, па ће бити неопходно додатно стезање укупне тражње, што не може а да не делује негативно на привредни раст.

 Година пуна неизвесности

Пошто ће се Србија, изгледа, суочити са нижим стопама раста, које ће то последице имати?
– Нижи раст је рђава вест за тржиште рада. Може се очекивати пад запослености
и већи број незапослених и неактивних.
Уз то, пад реалних плата, а у неким случајевима и номиналних, стимулисаће људе да траже посао у иностранству. Посебно ће рђави бити изгледи за оне који и иначе немају много изгледа да нађу посао: млади, необразовани, они који су већ незапослени и жене. Неке ће регије бити више погођене, што је био проблем и до сада, а сада ће се то погоршати. Уколико успоравање раста потраје, што је сасвим могуће, ваља очекивати социјалне и политичке проблеме.

Опширније у штампаном издању