Bolja regionalna privredna povezanost uz ubrzani napredak, svakako bi poboljšali izglede zemalja regiona da se pridruže EU. Pogotovo ukoliko bi to podrazumevalo uklanjanje zamrznutih sukoba. Uz to, povećano prisustvo evropskih ulaganja i veći izvoz iz zemalja regije u EU, što bi trebalo da je posledica privrednog oporavka, ubrzalo bi proces pridruživanja
Vladimir Gligorov
Jedan od najvećih izazova takozvanog „malog Maršalovog plana za zapadni Balkan“ jeste to što još nije poznato na koji način će se on finansirati, smatra Vladimir Gligorov, iz Bečkog instituta za međunarodna ekonomska istraživanja. Ukoliko bi se ostvarila ideja Nemačke o osnivanju zajedničkog fonda za finansiranje ekonomija u regionu, onda bi to imalo veoma pozitivne posledice po privredu, ocenjuje Gligorov za Magazin Biznis.
– Ulaganje u regionalnu infrastrukturu je ideja koja je bila deo svake regionalne inicijative, koju je, praktično, uvek inicirala i podsticala Evropska unija. U samom regionu interes je bio mali ili nepostojeći zbog postojanja zamrznutih sukoba i političkog interesa da se oni održavaju ili čak podstiču. Uz to, inicijative kao što su Pakt stabilnosti, na primer, nisu imale sredstava, koliko god da su imale programe. Ista sudbina, iz ista dva razloga, preti da zadesi i Berlinski proces. Zato je važno da se identifikuju izvori finansiranja, pogotovo što su projekti već identifikovani na sastanku u Beču. Biće potrebno videti detalje kako bi se mogle dati konkretnije ocene. Pri tom je potrebo imati u vidu da cilj nije samo da se grade putevi i pruge već da se podstaknu privatna ulaganja koja bi bila motivisana povećanom dostupnošću regionalnog tržišta. Tako da bi se na tržištu takozvanog zapadnog Balkana pojavile multinacionalne kompanije, koje su sada uglavnom odsutne, sa proizvodnjom diversifikovanom na celom zajedničkom tržištu.
• Da li postoji opasnost da osnivanje takvog jednog fonda bude neka vrsta alternative, odnosno utešne nagrade za zemlje Balkana, umesto punopravnog članstva u EU?
– To pre svega zavisi od posvećenosti balkanskih zemalja pridruživanju Evropskoj uniji. Načelno, bolja regionalna privredna povezanost uz ubrzani napredak bi svakako poboljšalo izglede zemalja regiona da se pridruže Evropskoj uniji. Pogotovo ukoliko bi to podrazumevalo uklanjanje zamrznutih sukoba, sa kojima zemlje regiona nikako ne mogu postati članice EU (sa izuzetkom Crne Gore).
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- OBELEŽEN SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE – 5. JUN: Priroda i čovek – sinergija odgovornog sveta
- POSLOVNI BAROMETAR KOMPANIJE KRESTON MDM: Trgovina i dalje najprivlačnija
- DOMINO EFEKAT SA DUVANSKE NA DRUGE INDUSTRIJE Danas duvan, a sutra čokolade, pića, hrana
- MOBILNA BIOMETRIJA U FINANSIJSKIM USLUGAMA – OKVIR OD PET FAKTORA: Novo istraživanje Mastercarda i Oksforda
- MENADŽERSKI VODIČ: Umetnost oslobađanja suvišnih stvari
- POSLOVNA SAZNANJA: Zdrav razum
- SAVREMENE TEHNOLOGIJE I DIGITALNO BANKARSTVO Utakmica između nteh kompanija i banaka
- DR ISAK ADIŽES: UPRAVLJANJE PROMENAMA (1): Kako da razlikujem pravi problem i rešenje od pogrešnih
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. jula 2017.
