У импровизованој радионици у подруму својез граде, Наталија Павков древном техником макрамеа прави уникатне шалове, хаљине, украсне крагне, таписерије, држаче за саксије

Када је пре нешто више од годину дана од Националне службе за запошљавање добила кредит од око 110.000 динара како би кренула у посао који је до тада радила или у стану или у импровизованој радионици у подруму своје зграде, Наталија Павков из Београда је коначно одахнула. Веровала је да је дочекала својих пет минута, да јој се пружила шанса да у мору оних који су остали без посла, ипак, уновчи свој занат.

Била је то прилика да њене уникатне креације, ручно рађене таписерије, хаљине, завесе, торбе, накит, угледају светлост дана. Да препоруке пријатеља не буду више једини начин да се за њу сазна и да тако понешто и прода, већ да се све то коначно види у излогу њене галерије и радионице. Из данашње Наталијине перспективе био је то, каже, тренутак среће.

Наталија је данас поново на почетку. Бар што се тиче простора у коме ради. Највећи део године и даље проводи седећи у подруму своје зграде. Кад захлади, радионицу пресељава у стан. Па опет тако, до лета.

„Новац добијен од Националне службе искористила сам да нађем погодан простор у коме ћу убудуће радити, а који би истовремено био и радионица и галерија. И таман када је требало да стартујем, стиже извештај о наплати пореза. Схватим да је то толико много пара да ја док бар мало не „ухватим залет“, нећу имати одакле да плаћам. И шта ћу, ставим кључ у браву. Надам се привремено, прича Наталија Павков.

Држава јој је, каже, дала прилику да ради и заради, али ју је исто тако „сачекала иза првог ћошка“ са порезом. Иако је у захтеву за кредит навела да је то посао који је у зачетку, да треба времена и да ће си-гурно када бизнис крене моћи да запосли још неког, порезници су били неумољиви. То је, додаје, није обесхрабрило. Наставила је вредно да ради. Током лета је продала све што је успела да направи. И сада припрема нове креације за зиму, проширујући асортиман производа.

Реч је о послу који волим и који са краћим прекидима радим већ три деце-везује чворове, фарба канапе, предива, лан, кудељу, прави држаче за саксије, флаше, сточиће, огледала. На разбоју тка уникатне шалове које такође украшава чворовима. У плану јој је да тка шалове са капуљачама, а опробаће се и у изради прслука. Срећа је што смо моје колеге и ја од земунске општине добили дозволу да своје рукотворине слободно продајемо дуж Земунског кеја и главне земунске улице где и излажем све што направим. Тако радим већ годинама и буде периода када се све распрода, али треба бити баш оригиналан да би се привукла пажња случајних пролазника, прича Наталија.

За њу је, додаје, најважније да се види шта све уме и може да направи и да неко коме се то свиди, иако у том тренутку не може да купи, зна где то може наћи други пут. Управо тако и стиче муштерије. Како би проширила посао од кога буквално живи у протекле четири године, спремна је, каже, за сваку врсту сарадње.