Овде се производи најквалитетнија паприка, изузетне црвене боје, у селу нема незапослених, пензионера, ни вишка радне снаге

Када је пре много година, путујући старим аутопутем из Грчке, због квара стао аутомобил (комби) познатом светском певачу Демису Русосу, тада члану групе ”Афродитина деца”, дежурном аутомеханичару АМСЈ је телефоном из Печењеваца објаснио да се налази поред ”црвеног села”. Искусни аутомеханичар је одмах знао да је то код Доње Локошнице, јер се само ово село и ”са Месеца” види да је црвено, пошто су све куће у селу ”обложене” нискама црвених паприка.

Познати поп певач Демис Русос, видевши на зидовима окачене ниске црвених паприка, рекао је да су то ”црвене витаминске фасаде”. Овај догађај, уз неколико пикантерија, и дан-данас се препричава у Доњој Локошници, највећем произвођачу паприке у свим облицима – од ”груване” до млевене (алеве) зачинске паприке.

Гости из света

На промоцији свог производа највише су урадили сами Локошничани који на пијацама широм Србије продају паприку у свим варијантама – од свеже до млевене. Тако су у ово село стигле делегације из многих земаља света, међу којима је недавно био и амбасадор Јапана. Домаћини својим гостима објашњавају природни и најздравији начин за припрему и прераду паприке. У то је укључено и презентирање начина сетве, ”пикирања” и пресађивања расада и припрема земљишта стајским ђубривом за садњу на отвореном.

Рекордер

На недавно одржаном сајму паприке у Доњој Локошници организована су многа занимљива такмичења – од печења, љуштења, гужвања до низања паприке. Искусна домаћица Сузана Цакић, на такмичењу у низању паприка успела је за пет минута да наниже 100 паприка, што значи да је сваки минут на низу ”стављала” по 20 паприка.

Житељи села Доња Локошница, удаљеног шест и по километара од Лесковца, одавно се баве производњом ”паприке низаче”. Црвене, мирисне и укусне паприке од које, како кажу, а то су потврдили купци из читавог света, производе најбољу млевену паприку за запршку и зачин разним јелима и гурманским специјалитетима. Више пута су Локошничанима обећавали ”излазак у свет” и бољу продају њиховог производа чија се традиција производње преносила ”с колена на колено”, али од тога ништа није било.

Село у ове јесење дане, све у црвеној боји, делује као из бајке. Све се црвени од паприке чије су низе дужине од преко два метра ”облепиле” фасаде кућа, помоћних просторија, плотова, окућница и других објеката. Црвене се и дворишта по којима је расута паприка коју вредне руке домаћица, иглама и концем ужурбано нижу како би их што пре окачили да се суше. Преостали суви прошлогодишњи род се чисти, грува, туца и меље и припрема за тржиште.

– Својевремено су организовали разне ”Паприкијаде” које су појединцима служиле за локалну употребу и добијање политичких поена. Смењивали су се, долазили, сликали се одлазили и више им ”очи нисмо видели”. Од наше организоване продаје није било ништа и даље смо се, свако на свој начин, организовали и продавали на пијацама широм ондашње Југославије. Код нас су долазили ”бизнисмени, а ла ташна и машна” куповали наше ”црвено зачинско злато”, додавали му брашно и разне додатке и зарађивали вишеструко. То нам је пољуљало углед и зато смо одлучили да свему томе станемо на пут и брендирамо наш производ, каже Драган Тодоровић, активни фудбалер (голман) у 43. години, један из организационог одбора за брендирање ”локошничке млевене зачинске паприке”. Мештани Локошнице, искусни произвођачи паприке, озбиљно се припремају за брендирање локошничке зачинске паприке. Прикупљају потребну документацију, а већ су, како кажу, из одређених институција долазили и узели више од стотину узорака. Према првим анализама локошничке млевене паприке, показало се да су сви резултати идентични, што указује на врхунски квалитет који може да добије ”визу” за било које тржиште у свету.

– Недавно смо скренули пажњу да желимо да се наш производ заштити од злоупотребе. Да га брендирамо и да нам се омогући продаја, како нас не би злоупотребљавали разни накупци. Организовали смо у сопственој режији Сајам паприке. Одзив није био баш неки, али смо успели да скренемо пажњу и већ има ефекта. Стигле су прве понуде за сарадњу. Јер, код нас у селу зачинска паприка се продаје од 200 до 250 динара за килограм. И све би било у реду да је продају у оном облику у којем је од нас преузму. Али, накупци је злоупотребљавају и додају примесе да би добили на количини, каже Новица Стојановић који годишње произведе више од три тоне груване, туцане и млевене зачинске паприке.

Само бебе не раде

У више од 350 домаћинстава у Доњој Локошници годишње се произведе око 300 вагона зачинске паприке. Од 1.286 становника нема незапослених. Паприку не нижу и не излазе на њиву да је обрађују и беру само – бебе у пеленама. У селу нема миграције, нема незапослених, ни вишка радне снаге. На прстима једне руке се могу набројати они који раде у предузећима у Лесковцу. У овдашњу школу, за разлику од других, сваке године се повећава број ученика. Предшколску наставу ове године похађа осамнаесторо деце.

Здрав производ

– Ово је еколошки здрав производ, јер је добијен на традиционалан и природан начин. Више од четрдесет година продајемо млевену зачинску паприку на пијаци у Крушевцу. Имамо сталне муштерије које су задовољне квалитетом. Више пута, када због обавеза не можемо да одемо на пијацу, верним муштеријама из Крушевца и околине млевену паприку шаљемо поштом – каже Бошко Николић.

Ко хоће да заради то може у Локошници, кажу старији укућани из породице Николић. Сезонских радника за низање паприке сваке године има. Најмање два месеца се овде ниже паприка и заради пристојна плата уз три оброка дневно. У последње време су се проредили, зато сада наша деца активно помажу.

– Скоро свака кућа у селу годишње произведе око три тоне зачинске паприке, кажу Бобан Коцић, Хранислав Илић и Новица Стоилковић и додају да им велики проблем причињава пласман. Кад би неко дошао да нам помогне, да нас научи, шта и како треба, платили бисмо му добро и били бисмо вечно захвални. Овако, профит од ”црвеног богатства” најчешће заврши у џеповима накупаца. Још горе за нас јесте што нам шверцом каљају име и руше углед, кажу Коцић и Стоилковић.

Нема сумње да Доња Локошница код Лесковца има бренд за тржиште. Зато су вредни мештани упутили позив свима да им помогну да њихова зачинска паприка, добијена на потпуно природан и здрав начин, постане заштићена робна марка са географским пореклом.

Александар Валчић