Електронски и штампани медији препуни су прича у којима све врви од активности бројних мафија и кланова.
Данијел Цвијетићанин
Таман су се полиција и тужилаштво успешно разрачунали са “земунским кланом”, на медијској сцени се појавила “дуванска мафија”. После ње, као да чека свој ред, истрчава на терен “грађевинска мафија”, па “здравствена мафија” (која обавља већи број операција од хируршких екипа у клиничким центрима), па “стечајна мафија”, која ових дана не силази са насловних страна. Традиционалне, широм света познате, “наркомафије” и “коцкарске мафије”, код нас просто не могу да се довољно истакну поред “тендерске”, “енергетске”, “асфалтне”, или неке “културне” мафије која воли да, на овај или онај начин (али више на онај), распоређује глумачке улоге или новац намењен културним пројектима и оплемењивању грађана (уколико се, дабоме, у том послу не сукоби са “просветном мафијом”).
“Тужилачка мафија” те тужи, “судска мафија” ти суди! Једино адвокати немају своју мафију, него некаква удружења и коморе… Мора да постоји и “затворска мафија”, за коју нико није чуо, па се у јавности ствара лажни утисак да су у затворима све сами поштени људи.
Забрињава чињеница да случајно запитани грађани на улици одговарају, као из пушке, да у Србији ни један посао не може да почне, а још мање да се оконча, без учешћа неке “мафије”, или бар без њеног одобрења. Да ли то може да буде истина? Очигледно да не може! Могло би се, ипак, рећи да се праве и лажне афере међусобно преплићу и подстичу: што је више истинитих афера више је и измишљених, а поплава измишљотина подстиче реализацију и најдрскијих криминалних подухвата.
Многе од информација, лансираних у јавност, преувеличане су. Измислили су их “доктори за спин”, маштовити стручњаци политичког (и другог) маркетинга, који умеју да на прави начин “заврте” одговарајуће приче (сетите се низа догађаја који су претходили последњој смени владе).
Смисао измишљених афера је да “утопе” оне праве. Истините приче се гуше у мору лажних, а контрола медија (посебан облик “демократске” цензуре) добија на значају. Смемо ли да амбициозне и упорне “докторе спина”, поготово када покажу тенденцију да арбитрирају у томе који је “спин” прави, а који само “лажно подметање кофера”, сврстамо у посебну групу – мафију деструкције?
Или морамо, здраво за готово, да прихватимо да транзиција подразумева немилосрдну борбу у којој је све дозвољено, па се чак и лаж и подлост морају хвалити, као специфичан облик “маркетиншке вештине”?
Сви су знали да је капитализам, у који транзиција води, суров. Разлике између класа се повећавају и грађани се са тим тешко мире. Богатства, која боду очи, јавност је увек спремна да осуди као “мафијашку тековину”, чак и када су она уобичајена последица “првобитне акумулације”. Али, ефикасност коју капитализам генерише, баш због истицања у први план својеврсног егоизма и индивидуалне (економске) одговорности, тешко да има достојног такмаца у другим облицима друштвених система. Скоро је извесно да је мало оних који би назад у причу о “слаткој једнакости у сиромаштву”.
Али, вероватно би перцепција “вишемафијског система” била блажа када би правни поредак био чвршћи и када би се политички и економски живот мање преплитао са демагошким паролама прошлости.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- “Америкен експрес” поново у Србији
- Стручна помоћ домаћој привреди
- Бесконтактно плаћање
- Хипо значи високо
- Милиони за развој малих и средњих предузећа
- Нове власнике дочекале запуштене њиве
- Осигурање куће или стана
- Кредит осигурао будућност
- Следећи број Економетра излази 30. маја 2006.
