• Čak 52 odsto ispitanika iz Srbije smatra da može da prepozna zloupotrebe na internetu, dok je njih 28 odsto bilo žrtva iste
• “Nismo lakoverni”: Tri četvrtine ispitanika iz Srbije sa oprezom posmatra poruke o nagradama, besplatnim poklonima i poklon karticama, a 73 odsto se isto tako ponaša kada im stignu zahtevi za promenom lozinke ili podataka
• “Tekst poruke može ukazati na zluopotrebu”: Manje od četvrtine učesnika ankete pridaje značaj slovnim i gramatičkim greškama koje su često jasan pokazatelj pokušaja zloupotrebe

 Prema studiji “Plaćaj bezbedno” koju je pripremila kompanija Visa, a u kojoj se analizira bezbednost plaćanja na internetu, građani Srbije su među najopreznijima u regionu kada je reč o zloupotrebama prilikom online kupovine. Više od polovine ispitanika (52 odsto) smatra da su dovoljno edukovani i da mogu da prepoznaju aktivnosti koje ukazuju na potencijalnu zloupotrebu, njih tri četvrtine (75 odsto) sa oprezom tretira poruke o nagradama i nagradnim igrama, besplatnim poklonima i poklon karticama, a skoro isti procenat (73 odsto) sumnja i u autentičnost poruka koje zahtevaju da se promeni lozinka i ažuriraju podaci.

Ovo je samo deo rezultata studije koju je za kompaniju Visa sprovela renomirana istraživačka agencija Wakefield Research.

„U današnjem svetu koji se često označava i kao svet digital-first komunikacije, zloupotrebe evoluiraju na sofisticirane načine, a internet prevaranti koriste nove metode da prevare korisnike koji su nepripremljeni na situaciju u kojoj mogu biti žrtva zloupotrebe. Bilo da se radi o paketu zadržanom na carini, pretplati za strimovanje za koju se tvrdi da je istekla ili besplatnom vaučeru za omiljeni brend, prevaranti se služe izuzetno ubedljivim metodama kako bi prevarili svoje žrtve. Sa velikim porastom digitalnih transakcija i plaćanja, od ključne je važnosti, sada više nego ikada ranije, da korisnici razumeju jezik zloupotrebe i da se ponašaju i postupaju sa velikim stepenom opreza“, objašnjava Čarls Lobo, Viši potpredsednik za rizike CEMEA regiona u kompaniji Visa.

U odnosu na sve zemlje u kojima je sprovedeno istraživanje, procenat ispitanika koji su bili žrtve zloupotrebe na internetu, najniži je upravo u našoj zemlji i iznosi 28 odsto. Osvrćući se na studiju i pokazatelje za Srbiju, Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu, istakao je da ova kompanija kao globalni lider u oblasti digitalnog plaćanja oduvek radila na promovisanju bezbednog i sigurnog okruženja u oblasti elektronskog plaćanja.

„Osim što nastojimo da obezbedimo vrhunsko korisničko iskustvo i najsavremenija platna rešenja, smatramo da je naš zadatak i da pružimo društvu podršku u borbi protiv internet prevara, istovremeno ukazujući na opasnosti koje su karakteristične za digitalni svet. Zahvaljujući našoj velikoj ekspertizi i globalnim kapacitetima, u prilici smo da radimo na podizanju svesti najšire zajednice. Ova studija nam je dodatno pomogla da uvidimo šta je to što može biti izvor problema, i u kojim oblastima treba da pojačamo edukaciju kako bi se u budućnosti broj zloupotreba sveo na minimum“, istakao je Đorđević.

Na nivou svih 17 tržišta na kojima je studija sprovedena, posebno se ukazuje na podatak da upravo korisnici koji su uvereni da su edukovani i osvešćeni po pitanju online zloupotreba, zapravo su skloniji da postanu žrtve prevare. Takođe, iako visok stepen ispitanika (56 odsto) tvrdi da mogu da uoče online i telefonske zloupotrebe, rezultati upozoravaju da će čak devet od deset (90 odsto) korisnika zanemariti znake koji upozoravaju da je reč o kriminalnoj aktivnosti.

KLJUČNI ZAKLJUČCI VISA “PLAĆAJ BEZBEDNO” STUDIJE ZA SRBIJU:

• Oprezni pri plaćanju na internetu

Među ispitanicima iz Srbije njih više od polovine (52 odsto) smatra za sebe da su veoma edukovani i da mogu da prepoznaju prevare na internetu. Ipak, manje od trećine (28 odsto) priznalo je da je bilo do sada žrtva ovakve vrste prevara. Sa druge strane podaci pokazuju da za razliku od ispitanika sa ostalih tržišta, korisnici iz Srbije će u niskom procentu odreagovati na poruke o prilici za finansijski dobitak ili besplatan poklon – manje od trećine (27 odsto i 26 odsto), u istoj meri kao i na poruke koje od njih traže određeno reagovanje (24 odsto).

• Šta sve budi sumnju kod korisnika

Korisnici su prilično sumnjičavi kada im se traži da otkriju ili unesu svoju lozinku (73 odsto). Aktivnosti koje se odnose na praćenje statusa pošiljke ili šiping, sumnjive su skoro trećini ispitanika (27 odsto) u Srbiji, dok aktivnosti koje se predstavljaju kao marketinške i odnose se na prodaju ili ponudu novih proizvoda bude sumnju kod 38 odsto korisnika. Upit da podele svoje utiske i iskustvo o nekom proizvodu ili usluzi gotovo trećina učesnika (29 odsto) ankete posmatra kao znak za oprez.

• Nedovoljno obraćamo pažnju na ove detalje

Svega 15 odsto ispitanika vodi računa da li je mejl adresiran na njihovo ime, dok nešto više od petine (21 odsto) primećuje da li su vidljivi detalji njihovog naloga poput šifre. Takođe, 24 odsto učesnika ankete pridaje značaja slovnim i gramatičkim greškama koje su često jasan  pokazatelj pokušaja zloupotrebe.

 DEŠIFROVANJE JEZIKA ZLOUPOTREBE

Prevaranti na različite načine kreiraju poruke koje treba da deluju autentično, iskreno i da navedu korisnike da odmah reaguju na njih. “Plaćaj bezbedno” studija identifikuje preovlađujuće jezičke obrasce koji se najviše povezuju sa prevarama, kao i koliko su ispitanici na tržištima koja su učestvovala u anketi pogodni da budu “lake žrtve”.

• Hitnost (orkestrirana)

Sajber kriminalci često koriste hitnost kao način da podstaknu korisnike da reaguju klikom na link ili odgovaranjem na imejl. Ipak, kod ovakvih metoda korisnici su posebno oprezni, pa je tako za 73 odsto ispitanika poruka o ukradenoj lozinki ili krađa podataka “alarm za uzbunu”, dok situacije koje treba da deluju kao obaveštenje od strane državnih ustanova ili o zakonskim obavezama mogu da prevare 46 odsto anketiranih iz Srbije.

• Obaveštenja o finansijskom dobitku

Ispitanici su oprezni i imaju visok stepen svesti kada su u pitanju poruke o finansijskom dobitku. Manje od trećine, odreagovalo bi na poruku koja počinje sa „besplatan poklon“, „izabrani ste“ ili „osvojili ste“. Studija je takođe pokazala da će korisnici koji pripadaju generaciji Z pre odreagovati na obaveštenje od državnih ustanova i policije (40 odsto) nego na poruku koja nudi priliku za osvajanje poklona (35 odsto).

 KAKO UOČITI ZNAKE PREVARE: EDUKACIJA I JAČANJE SVESTI O TOME KAKO DA PRIMETIMO ONLINE PREVARANTE NA DELU

 Korisnici mogu bolje da se zaštite tako što će pre nego što kliknu na link, obratiti više pažnje i pokušati da bolje razumeju jezik koji prevaranti koriste.

Jednostavni, ali efikasni načini koji mogu da pomognu u zaštiti od internet zloupotrebe:

• Informacije vezane za vaš lični nalog zadržite samo za sebe
• Ne otvarajte linkove za koje niste sigurni gde će vas odvesti
• Redovno proveravajte notifikacije koje dobijate prilikom online kupovine, a koje vam obezbeđuju da u realnom vremenu putem tekstualnih poruka ili imejlova budete informisani da je kupovina obavljena sa vašeg naloga
• Pozovite broj sa korporativnog vebsajta ili sa poleđine vaše kreditne ili debitne kartice ukoliko niste sigurni da je komunikacija pouzdana

 Studija o bezbednosti plaćanja na internetu  deo je kampanje “Plaćaj bezbedno”, kojom Visa nastoji da pokaže svoju posvećenost podizanju svesti, edukaciji i pravilnom delovanju kada su u pitanju pretnje iz online sveta. Cilj kampanje je da korisnicima omogući da iskustvo digitalnog plaćanja bude sigurno i jednostavno.

O STUDIJI

Visa studiju “Plaćaj bezbedno” sprovela je istraživačka agencija Wakefield Research. Prilikom online istraživanja anketirano je 5.800 odraslih ispitanika (starosti od 18 godina) u 17 zemalja, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate, Kraljevinu Saudijsku Arabiju, Katar, Kuvajt, Oman, Bahrein, Egipat, Pakistan, Tunis, Maroko, Nigeriju, Keniju, Južnu Afriku, Obalu Slonovače, Ukrajinu, Kazahstan i Srbiju. Istraživanje je obavljeno u periodu od marta do aprila 2023. godine.