Пред сваки Светски економски форум у Давосу, који би овог јануара 2021. године „уживо“ био одржан 51. пут, међународна хуманитарна организација Оксфам (бори се за ублажавање сиромаштва), објављује извештај о стању у свету у тој области.
То је покушај да се региструје актуелна разлика између слоја најбогатијих и најсиромашнијих у свету, не би ли се упозорили најмоћнији, окупљени у Давосу, да буду издашнији према најсиромашнијем делу човечанства. На жалост, од тих упозорења вајде нема. Тако је већ годинама уназад. Број сиромашних становника на планети се повећава, док појединци на врху пирамиде, непрекидно увећавају своје богатство.
Сада, у време пандемије, поготово после првих података објављених о пословању највећих светских компанија, изгледа да су богати већ згрнули силне милионе и милијарде. Јер, у извештају Оксфама који је објављен 25. јануара 2021. стоји да је рецесија за најбогатије завршена:
„Рецесија за најбогатије је готова. Капитал десеторо људи који су у децембру 2020. били најбогатији на свету, повећао се и поред пандемије за пола билиона америчких долара. Тај новац би био више него довољан да се читаво светско становништво вакцинише против ковида-19 и да се осигура да нико због пандемије не осиромаши“, наводи се у студији Оксфама и упозорава да је реч о најгорој пословној кризи у последњих деведесет година, са стотинама милиона људи који су остали без прихода или посла.
Анализа Оксфама је показала да је 1.000 најбогатијих људи света успело да за девет месеци надокнади своје губитке од ковид кризе, док је најсиромашнијима потребно 14 пута више времена да се врате на материјално стање које су имали пре пандемије. По тој формули Оксфама, најсиромашнијима треба цела једна деценија за повратак на пређашњи ниво. Другим речима, мега-богати су надокнадили ковид губитке у рекордном року, док ће милијарде људи живети у сиромаштву најмање још једну деценију. Под условом да преживе ту наредну деценију.
Дакле, „вирус неједнакости“, како је назван овај извештај Оксфама, шири се брже од самог ковида-19 у години (или годинама?) пандемије. Ово глобално истраживање које је Оксфам спровео међу 295 економиста из 79 земаља и које је укључивало најзначајнија светска имена, показало је да 87 одсто испитаника очекује повећање неједнакости дохотка у својој земљи, као резултат пандемије. Такође, извештај Оксфама упозорава да постојећи економски систем омогућава супербогатој елити да стекне богатство усред најгоре рецесије, већој од Велике депресије из тридесетих година 20. века, што значи да пандемија продубљује дугогодишње економске, расне и родне поделе.
На листи десет најбогатијих мушкараца на свету су: оснивач Амазона Џеф Безос, директор Тесле Елон Маск, велики акционар модног концерна ЛВМХ Бернар Арно и његова породица, као и Бил Гејтс из Мајкрософта, Марк Закерберг из Фејсбука, Лери Елисон, оснивач компаније Оракл, легендарни амерички улагач Ворен Бафет и суоснивач Гугла Лери Пејџ. На листи су још и Џонг Шаншан из Кине, који се обогатио продајући флаширану воду, и шеф индијског концерна Рилајанс, Мукеш Амбани. Закључно са 31. децембром 2020. године, њихово богатство увећано је за 540 милијарди долара (од 18. марта 2020. године).
Коментаришући овогодишњи извештај, Габријела Бучер, извршна директорка Оксфама, оценила је да ћемо бити сведоци највећег пораста неједнакости откад су истраживања ове организације започела, пре више деценија. „Дубока подела између богатих и сиромашних показује се смртоносном попут вируса. Богата елита луксузно пролази кроз пандемију“, прокоментарисала је Габријела Бучер.
Пре две деценије, у новембру 2000. године, организација Оксфам је усвојила принципе као оквир за свој рад. У њима стоји да Оксфам препознаје универзалност и недељивост људских права и да се залаже за остварење следећих циљева: право на одржив живот, право на основне социјалне услуге, право на живот и сигурност и право на идентитет. Уз тежњу да те циљеве оствари у пракси, Оксфам наглашава да верује да се сиромаштво може избећи и да се може искоренити људским деловањем и политичком вољом.
После ове пандемије, остварење таквих циљева је, нажалост, готово немогуће.
Р. Николић
У овом броју још и …
- НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ АГЕНЦИЈЕ ЗА ПРИВРЕДНЕ РЕГИСТРЕ: У 2020. години избрисана 22.052 предузетника и 7.982 привредна друштва
- ПРЕЛАЗАК НА ЗЕЛЕНУ ЕКОНОМИЈУ, НОВИ ПРОСТОР ЗА ВЕЛИКЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ: На сметлиштима заврши 100 милиона евра вредних сировина
- У ТОКУ ЈЕ КОНКУРС ЗА ВИРТУС НАГРАДУ – ПРИЈАВЕ ДО 25. ФЕБРУАРА: Подржавамо и награђујемо оне који раде за опште добро
- У БЕОГРАДСКОМ МУЗЕЈУ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ ИЗЛОЖБА ДО 1. МАРТА: Мистерија Брашовановог павиљона
- Следећи број Економетра излази 9. марта 2021.
